Чак 83 посто мастила за тетовирање садржи штетне хемикалије које оштећују органе

Љубитељи тетоважа су мишљења да је овакво исцртавање тела врста уметности, међутим, изражавање креативности на овај начин са собом може носити и бројне здравствене проблеме. До оваквог закључка дошла је Кели Мосеман, хемијски истраживач са Универзитета Бингхамтом у Њујорку, која је заједно са својим тимом анализирала више од 50 различитих врста мастила која се користе за тетовирање. Своју студију научница је објавила у магазину Аналитикал Кемистри, а пренео ју је и Сајенс Алерт.

"Надамо се да ће произвођачи ово видети као прилику да верификују своје производе и да ће тату-мајстори и њихови клијенти то видети као прилику да подстакну јасније означавање производа", навео је Џон Свиерк, осврћући се на откриће научног тима.

Мастило за тетоваже садржи преко 45 штетних једињења

Анализом 54 узорка мастила за тетовирање 9 америчких произвођача, научници су дошли до запањујућих резултата - у чак 45 њих (односно 83 посто) налазе се штетна једињења која уопште нису наведена на етикетама, а која се ситним убодима игле на врху машинице за тетовирање убацују у слојеве коже и продиру у организам.

У већини узоркованих мастила изоловане су супстанце полиетилен-гликол, једињење које доводи до оштећења унутрашњих органа. Међу хемикалијама које улазе у састав мастила за тетовирање нашли су се и 2-феноксиетанол, као и пропилен-гликол.

Алергијске реакције организма су најмањи проблем

Изоловане у мастилу за тетовирање штетне хемикалије својом пенетрацијом у организам могу изазвати низ нежељених ефеката. У најбољем случају код људи се могу јавити акутне алергијске реакције на неки од састојака мастила, као и пратеће реакције организма попут отока, свраба и настанка болних, воденастих пликова.

Међутим, у појединим случајевима одговор организма на штетне супстанце из мастила може бити много гори, а као последица јавити и озбиљнија обољења. Полиетилен-гликол, може изазвати инсуфицијенцију бубрега, док се 2-феноксиетанол доводи у везу са дисфункцијом нервног система код новорођенчади чији су се родитељи тетовирали.

Откуд штетне хемикалије у мастилу за тетовирање

У својој студији научници су изнели и претпоставке о томе због чега би се поменуте хемикалије могле наћи у мастилима која се користе за тетоваже. Како је наведено, полиетилен-гликол се у пракси користи и као средство за згрушавање, па се вероватно налази у мастилу како би оно било једноставније за наношење.

Са друге стране, 2-феноксиетанол се користи и као конзерванс, те су научници мишљења да је његова улога да заустави раст микроба у мастилу након отварања бочице. Пропилен-гликол, који се најчешће користи као антибиотик приликом инфекције уринарног тракта је вероватно ту како би се смањио ризик од контаминације.