Сваки трећи становник Србије патиће од гојазности за десет година, сматрају стручњаци

"Гојазност је дуготрајна, хронична болест са бројним узроцима и постоје бројни изазови у тражењу решења за излечење", каже ендокринолог проф. др Мирјана Шумарац Думановић за РТС. 

"Уз прогнозу светских стручњака да ће сваки трећи становник Србије патити од гојазности за 10 година иде и упозорење да ће бити скоро две милијарде гојазних у свету. Још више забрињава то што се сматра да ће порасти гојазност код деце - да ће се за 100 посто повећати инциденца гојазности код деце", додаје професорка.

Наводи да је генетика важан фактор ризика и да утиче и до 40 процената у појави и развоју гојазности. С друге стране, мало је генетских и хормонских поремећаја који доводе до гојазности.

То је болест која настаје као последица нездравог окружења, а под тиме се подразумевају не само само ваздух и вода, већ и храна. На епидемију гојазности и у свету, а и код нас, утиче храна коју конзумирамо, начин на који се производи и на који нам се пласира.

Економија, стигматизација, здравствени проблеми

Код пацијената који пате од гојазности се углавном примећују и обољења као што су дијабетес типа 2 и кардиоваскуларне болести.

"Долазе нам дијабетичари, јер је 86 процената особа са дијабетесом гојазно. Затим пацијенти са срчаним попуштањем. Око 80 процената оболелих од срчане инсуфијенције је гојазно и кардиолози заправо лече последице гојазности. Код лекара долазе и особе које треба да реше неки ортопедски проблем, али не могу на операцију са вишком килограма", наводи професорка Мирјана Шумарац Думановић.

Ипак, гојазност може бити узрок и многих психичких болести. Гојазни људи су склони депресији, имају мањак сампоуздања због изгледа, али и зато што су већ доживели неуспехе када су претходно желели да смршају, објашњава за РТС шеф амбуланте за гојазност Универзитетског клиничког центра Србије др Снежана Половина.

Поред тога, многи доживљавају стигматизацију од стране околине - пацијенти се осећају нелагодно због изгледа, а доказано је да они који су млађи имају већи проблем са стигматизацијом, нарочито младе жене.

Осим бројних физичких и психичких болести, др Снежана Половина додаје да је гојазност велики финансијски трошак, јер лечење кошта више него лечење од, на пример, последица дувана. Ова болест је такође "скупа" зато што велики број пацијената није способан да ради (јер због прекомерне тежине постану инвалиди).

Зашто нам је тешко да смршамо

Стручњаци сматрају да, поред генетике, савремени стил живота има највећи утицај на развој гојазности. Највећа грешка коју правимо је у избору намирница. Тачније, потребно је да комбинујемо све групе намирница и хранљивих материја (протеини), али важно је и које врсте масти и углељних хидрата конзумирамо. Дијетолози могу дати најбоље савете везане за адекватан режим исхране. 

Велики проблем лежи и у распореду спавања код многих становника Србије - многи од нас касно лежу, ноћу гледамо телевизију или користимо компјутер, па тада долази до лучења "хормона глади", грелина. Јавља се жудња за јаком, масном храном, што знатно утиче на пораст телесне тежине. У овим тренуцима, ако се јавља велика глад, препоручљиво је да се определимо за намирнице као што су орашасти плодови, кефир, кувано јаје са поврћем...

Друга грешка је недовољно кретања у току дана. Др Снежана Половина сматра да свака врста физичке активности која траје барем 30 минута свакога дана је добра, и то не само код гојазних, већ и код људи нормалне тежине.

Када је време за лекове, а када за хирургију

"Када режим ихране и физичка активност након 3 до 6 месеци не доносе задовољавајући ефекат, тада укључујемо лекове који делују централно, смањују жудњу за одређеном храном, а могу да делују и на друге органе, нормализују метаболичке процесе..." објашњава др Снежана Половина.

"Када и терапија лековима не да задовољавајући ефекат, у случајевима есктреме гојазности (када људи имају преко 180 килограма, што уз лекове дође на око 160 килограма), онда препоручујемо баријатријску операцију, хирушку процедуре смањења желуца."

Превентивни преглед

Универзитетско клинички центар Србије обележава 4. март Дан борбе против гојазности превентивним прегледима за грађане од 12 до 16 часова у Амбуланти за дијететику, у старом Ургентном центру. Могу да дођу сви грађани након што се пријаве на мејл dangojaznosti.ukcs@gmail.com.

Од 16 часова биће одржане радионице у Амфитеатру Клиничког центра, где ће лекари Центра за лечење гојазности најпре одржати предавања о гојазности, лековима, предрасудама и стигматизацији и могућностима хирушког лечења, а онда ће посетиоци моћи да изнесу своје проблеме и искуства и да о томе са лекарима разговарају, преноси РТС.