Магазин
Како да умирите дете, али без обећања да ће "добити награду"
Можда је примамљиво (и практично) да дете "подмитите" слаткишима или новим играчкама када желите да вас слуша, јер ово углавном буде успешно, али стручњаци упозоравају да је ово само привремено решење. Уместо тога, постоји бољи начин да се исправи понашање малишана, које не само да ће поправити проблем, већ ће бити врло користан за његов даљи развој.
Сваки родитељ се барем једном нашао у ситуацији када је детету морао да "понуди мито" да би га оно послушало. "Не желим да устанем, не иде ми се у школу, нећу да једем поврће, не иде ми се напоље..." Све ове реченице углавном проузрокују стрес, те се родитељи ослоне на систем награђивања и обећања: "Ако поједеш поврће, добићеш слаткише, ако одмах устанеш, добићеш додатних 30 минута за таблетом, ако ме послушаш, чека те изненађење..."
У многим случајевима ће овај метод успети, јер ће дете пред собом видети награду која му је обећана и биће мотивисано да испуни ваш захтев. Ово одговара и родитељима, који се сусрећу са довољно изазова и обавеза у свакодневници, па је ово брз и ефикасан начин решавања конфликта.
Међутим, ово је само привремени одовор на ову врсту понашања, који не би требало да се настави на дужи период времена, саветују стручњаци за "Бизнис инсајдер". Ако би се дететове искрене емоције и жеље увек потискивале "наградама", само да би оно урадило шта се од њега у том тренутку тражи, то може да утиче на односе које ће имати са другима.
Може га несвесно научити да игнорише своја осећања зарад туђих жеља, докле год ће им се то на неки начин "исплатити", а можда ће развити навику да увек тражи "инстант задовољство", због којег ће потенцијално пропустити важне животне лекције.
Шта родитељи могу да учине
Када родитељ одлучи да подмити малишана, то је углавном зато што осећа да губи контролу над ситуацијом. Међутим, могуће је управљати ситуацијом на миран начин, а то је постављањем питања: "Зашто?"
"Зашто не желиш да устанеш, зашто нећеш да идеш у школу? Зашто данас не желиш да идеш напоље?"
Када дете нешто одбија, када је узрујано, када плаче и не може да контролише емоције, то значи да исказује одређену потребу, а родитељ мора да сазна шта је то (уместо да је потискује "брзим наградама"). То могу бити и фразе попут: "Видим да не желиш да идеш у школу. Хоћеш ли ми рећи зашто? Да ли се нешто догодило, о чему размишљаш? Да ли си уморан?"
На овај начин ће дете схватиит да је безбедно, да има прилику да искаже своја осећања, своје потребе и дилеме. Можда ни одговора и разумевања сопствених реакција.
Нико није савршен родитељ
Наравно, постоје ситуације у којима не постоји прилика и време за ову врсту разговора, тако да је понекада у реду да покушате да на што бржи начин умирите малишана. Међутим, важно је да, када год можете, дете питате зашто не жели да вас слуша, да му увек дозволите да вам искаже своје мисли, што ће га научити да се избори за своје жеље и умећу комуницирања.
