Учили су нас да почиње 21. марта, али је ипак стигло данас: Зашто је поранило пролеће

Јутрос у 04.06 часова на северној хемисфери почело је пролеће, док је у исто време за становнике на јужној Земљиној полулопти почела јесен. На дан почетка пролећа Сунце у Београду је изашло у 05.40, а заћи ће у 17.50, што значи да ће обданица трајети 12 часова и 10 минута, а ноћ 11 сати и 50 минута.

На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта, напомињу из Астрономског друштва "Руђер Бошковић".

Зашто је пролеће поранило и зашто се мења датум

Разлог зашто је први дан пролећа "поранио" је преступна година. Преступне године су узроковане ротацијом Земље. Година траје 365 дана, али технички је Земљи потребно нешто дуже да кружи око Сунца, пише Си-Би-Ес-Њуз.

Пролећна равнодневица може пасти било када између 19. и 21. марта зависно од тога када се Сунце нађе изнад екватора Земље. Постоје две различите методе које утврђују почетак и крај годишњих доба, а то су метеоролошка и астрономска.

Метеоролошком методом, стручњаци посматрају годишња опадања и раст температуре, као и стање у атмосфери. То се одређује праћењем статистике температурама и координира према календару - како би се годишња доба поделила на четири тромесечна годишња доба. Према овој методи свако годишње доба траје три месеца, пише 24 сата.

Друга, астрономска метода, темељи се на астрономским сезонама и односи се на положај Земљине орбите у односу на Сунце. Према овој методи, астрономски календар утврђује годишња доба према томе када Земљина ротацијска оса буде на 23,5 степена у односу на орбиту око Сунца.