Младенци: Верност супружника као оданост Светих 40 мученика вери и Христу
Српска православна црква на данашњи дан прославља Четрдесет мученика Севастијских који су пострадали и мученичком славом овенчани 320. године.
Празник познат и под именом Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада.
Овај дан је узет као празник на који нововенчани парови примају госте у свом дому. На овај начин се указује да супружници треба да буду верни једно другом у заједничком животу, баш као што је Светих 40 Мученика било верно хришћанској вери и Исусу Христу.
На венчањима у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку симболику: венци царски-сваки је човек цар у свом микрокосмосу, својој кући; венци мученички, јер у браку треба подносити жртве; и венци бесмртне славе у Царству Христовом. Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
Младенци се увек празнују 22. марта, падају уз Часни пост, па славље треба да је томе прилагођено.
Свети Четрдесет Мученика Севастијских су били војници римског цара Ликинија. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, по предању - Кандид, рекао: "Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега". Тада је војвода Агрикола наредио да их каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Један камен је погодио Агрикола и разбио му зубе.
После тога, војвода се потпуно избезумио од беса и мржње и наредио да војнике свуку, повежу конопцима и баце у језеро које се ледило од љутог мраза. Унаоколо су били стражари, а да би им муке биле веће, на обали је поставио топло купатило, осветљено огромним бакљама и окружено ватрама, где се пушила топла вода. Само један од четрдесеторице војника је изгубио веру и пошао према топлом купатилу, али није далеко стигао, јер је на прагу купатила умро.
Ноћу је са неба пала необична светлост, која је загрејала воду у језеру, око војника, а са светлошћу се на њихове главе спустише и 39 венаца. Један од стражара са обале, који је гледао то чудо, скинуо је одећу, објавивши свима да је хришћанин и ступио у језеро. Тада се на његову главу спустио четрдесети венац. Сутрадан, цео град је хрлио на обале језера, јер нико није могао да поверује да су војници преживели ноћ у језерској води, на којој је била дебела кора леда, сем око тела мученика. Тада су кнез Ласија и војвода Агрикола решили да их погубе и спале њихова тела, а несагореле остатке побацају у језеро.
Три дана после погубљења, јавили су се Мученици епископу Петру и позвали га да покупи њихове кости из језера. Епископ је, кришом од власти и стражара, у глуво доба ноћи отишао са свештеницима на језеро. Тамо је сво језеро светлело, као да су јата звезде са неба сишле на воду. То је звезданим сјајем светлела свака кост мученичка. Покупили су их хришћански сахранили. Они су пострадали и вечном се славом овенчали, а имена њихових мучитеља су остала забележена по злу за веке векова.
Младенчићи за сладак брак
Обичај је да се на Младенце посећују парови који су брак склопили у години пре и да се дарују, а прави се и 40 колача од меда - младенчићи.
На тај дан млади тек венчани у свој дом примају госте, који им доносе поклоне и на тај начин помажу на почетку њиховог брака и живота.
На овај дан, обичаји налажу, жене рано устају и месе младенчиће за дуг, срећан и сладак живот, а након тога их нуде свим посетиоцима који у току дана сврате у госте. Посећивање младенаца и доношење поклона су савремени обичаји, али сада већ широко распрострањени свуда. Сматра се да би на Младенце требало да дођу сви они који су били на свадби, али ипак тог дана у госте долази само најужа породица и пријатељи.
Како је обичај младенцима донети неки поклон, многи се питају шта би било најприкладније. Већина људи ће однети неки кућни апарат, што је сасвим примерен поклон, све док знате да младенцима баш то треба. У сваком случају, као и код сваког поклона, битна је пажња, а не количина новца која се издвоји за поклон.