Последње речи којe су изговорили чланови руске династије Романов пре него што су напустили овај свет

Чланови династије Романов су на онај свет одлазили на најразличитије начине - неко мирно, готово неприментно, неко трагично, а неко у најгорим мукама. Различито су се и опраштали од живота на земљи - свако на свој начин, са трунком мистерије и нотом достојанства.

Династија Романов обележила је читаву епоху руске историје, у којој се земља развијала и попримала облик моћне империје. Живот руских царева и царица био је различит, а њихов одлазак на вечни починак још различитији. Које су биле последње речи најпознатијих руских императора?

Катарина Велика

Једног новембарског јутра давне 1796. године Катарина Велика пробудила се као и обично, у 7 ујутру. Лепо расположена она је попила своју јутарњу кафу и запутила се ка гардероберу не би ли се пресвукла у царске одоре. Окренула се својој слушкињи рекла "Дуго нисам имала овако лепу ноћ" и затворила врата за собом.

Након пола сата, слушкиња је приметила да царица није изашла из гардеробера и позвавши чуваре отворила врата иза којих се налазила императорка. Затекли су је на поду, модру и у грчевима. Без обзира на све напоре лекара и пуних 12 часова реанимирања, није јој било спаса. Већ наредног јутра њено срце није издржало.

Павле I

Једне мартовске ноћи 1801. године, око пола сата иза поноћи, 12 пијаних официра улетело је у спаваћу собу цара Павла I, захтевајући да се он одрекне престола. И поред смртних претњи, император није попуштао. Тада је један од официра  табакером ударио цара по глави.

Баш у то време један од чувара обилазио је царски двор, а када је чуо комешање у соби у којој је спавао цар, отворио је врата. На поду је лежао Павле I кога су официри давили марамом, а његове последње речи биле су "Господо, ако Бога знате... Поштедите ме, дајте ми времена да се помолим Богу".

Александар II

Првог марта 1881. година на сина Николаја I, императора Александра II, извршен је атентат. Чланови терористичке организације Николај Рисаков и Игнатиј Гриневицки бацили су две бомбе, једну за другом, на кочију којом се цар враћао уобичајеном рутом кући, у Зимски дворац.

Прва бомба експлодирала је недалеко од кочије, али је друга била фатална по цара. Одлетевши неколико метара даље, цар је, лежећи на земљи у локви крви изговорио "Носите ме у дворац, да тамо умрем". Ово су биле његове последње речи, након којих су га чувари на леђима однели са места несреће. Убрзо је преминуо од добијених повреда.

Николај II

Стрељање Николаја II, чланова његове најуже породице и њима блиских људи било је прекретница у историји Русије. Зверски чин који се догодио у сред ноћи у Јекатеринбургу иза себе је оставио велику мистерију: након стрељања, тела Романових нестала су без трага на дуги низ година.

Постоји неколико верзија о томе које су биле последње речи последњег руског цара, али су све мање-више сличне. По једној од њих, једино што је запањени владар успео да изговори било је "Шта, шта?", док је по другој рекао само "Како сте рекли? Прочитајте то поново", пре него што су свирепе убице сасуле кишу метака у њега и његову породицу.