Најстрашнија легенда Санкт Петербурга: Због чега дух Софије Перовске маше белом марамом ноћу

Легенда о револуционарки Софији Перовској постоји већ вековима, а страшне приче које се за њу везују можда не би ни постојале да она није била једна од главних актера у убиству императора Александра II 1. марта 1881. године. Њен задатак у току "операције" био је да даје тајне сигнале егзекуторима, а главни алат била је бела марама.

Језива сенка Софије Перовске лута улицама Санкт Петербурга

Становницима северне престонице Русије није право када морају да по мраку прошетају централним делом града. Страх у кости људима утерује дух Софије Перовске који стоји на мосту на каналу Грибоједова, недалеко од храма Спас на Крви. На истом оном месту на коме је цар дигнут у ваздух.

Према легенди, приказа се појављује сваке године у исто време - у ноћ 1. марта - модрог, готово црног лица, у црној одори до земље и са белом марамом у руци. Истом оном марамом којом је машући слала тајне сигнале егзекуторима током атентата на руског императора.

Ако је веровати народним причама, најстрашније од свега није то како дух Софије Перовске изгледа, већ оно што се дешава са онима који је виде, а пропусте тренутак када маше марамом. Наводно, ти несрећници упадају у воду канала Грибоједова и даве се без икакве шансе да преживе. Оне који је виде док маше марамом зла коб заобилази.

Убиство императора Александра II

Убиство императора Александра II организовала је терористичка организација "Народна воља", чији је члан, поред егзекутора Николаја Рискова и Игнатија Гриневицког, била и Софија Перовска. Иако врло дуго и темељно планирано, оно није ишло по плану.

Када се цар враћао својим уобичајеним путем у Зимски дворац, његову кочију је уз помоћ сигнала Софије Перовске, која је махала белом марамом, пресрео Николај Рисаков који је под точкове бацио бомбу. Међутим, пошто није био довољно прецизан, она је пукла поред кочије и цар је преживео.

Изашавши да види шта се десило и јесу ли добро људи који су се налазили у том тренутку на путу, Александар II је себи потписао "смртни пресуду". Софија је дала знак другом терористи, Игнатију Гриневицком и овај је бацио бомбу тик пред цареве ноге. Овај напад он није могао ни избећи, ни преживети.

Шта се десило са терористима који су убили Александра II 

Сви учесници терористичког акта, укључујући и Софију Перовску, пронађени су и ухапшени готово моментално. Девет дана касније они су стали пред судију који је био немилосрдан, али правичан и сви су осуђени на смртну казну вешањем.

На месту где је убијен руски император Александар II његов наследник, Александар III, је сазидао храм, који је понео симболично име Спас на Крви. У западном делу храма се чак чувају и фрагменти улице на којима је остала царева проливена крв.

Круже приче да они који приђу спомен обележју могу да виде дух неправедно убијеног Александра II и чују његово запомагање. Да ли је то истина, или само легенда, тешко да ико може са сигурношћу рећи, али једно је сигурно - овај догађај је исписао историју и дао Санкт Петербургу посебну ноту.