Ако желите да ваша деца имају здрав однос са храном, не говорите им ове ствари

Деца често имају веома специфичне жеље и преференце када је у питању храна, тако да родитељи увек покушавају да им дају смернице, да их уче о здравим и нездравим намирницама, да им помогну да развију добре навике у исхрани... Међутим, некада и оно што кажете из најбоље намере може да има поптуно супротан ефекат, попут следећих реченица:

Та храна није добра/здрава за тебе

Треба избегавати доношење пресуде о храни коју дете једе и говорити да је "добра" или "лоша". Мала деца живе у свету између доброг и лошег, па ове врсте описа могу да схвате веома озбиљно, толико да у каснијим годинама могу осећати кривицу ако желе/конзумирају "лоше" ствари.

Уместо да описујете храну на овај начин, покушајте са приступом без осуђивања и запамтите какву тежину носи одређена изјава. На пример, често омаловажавани угљени хидрати обезбеђују гориво, које је потребно дететовом телу које расте, а масти помажу телу да апсорбује одређене витамине, па ово не би требало да буду "лоше" ствари.

Такође, ако ваше дете има склоност ка, рецимо слаткишима, такође је у реду да му ту храну једноставно учините недоступном, да кажете нешто попут: "То данас није на менију, имаћемо га у уторак."

Уф, порастао ми је стомак од свега што сам појео/ла

Ако сте склони да негативно говорите о свом телу или чак о телу вашег детета, посебно у вези са храном, макар била шала, важно је узети у обзир утицај који овакве речи имају на њега.

Дете које увек слуша родитеље који се жале на своје тело и устручавају од одређене хране може да почне да се осећа као да треба да ради исто, што може бити врло лоше за развој његовог самопоуздања, посебно када наступи пубертет. 

Ако поједеш поврће са тањира, добићеш слаткиш

Колико год ви очајнички желели да ваше дете поједе сво поврће са тањира, обећавање награде није решење. Храна не би требало да буде мито, јер им на тај начин говорите: "Знаш, није добро и забавно јести поврће, а и ја знам да је то поврће толико лоше, да ти обећавам награду ако све поједеш!"

Тако се у деци само смањује жеља за конзумирањем здравије хране, а повећава се жеља за (углавном нездравом) наградом.

Слично томе, не желите да охрабрујете децу да поједу цео тањир хране само да би добили дезерт. На овај начин ће дете у будућности увек желети и очекивати дезерт када поједе сву храну, па неће умети да препозна осећај ситости или мучнине.

Не можеш сада да грицкаш, сад ће вечера

Иако многи одрасли могу добро да функционишу када конзумирају три оброка дневно, није реално очекивати исто за дете.

Мала деца, посебно она млађа од 5 година, имају бржи метаболизам од одраслих и стога брже сагоревају калорије и морају да "допуне гориво".

Осим што је деци неопходно да редовно једу, на овај начин ће да науче да слушају своје тело, знају шта му треба и лакше ће да препознају своје физиолошке потребе. Ако се током одрастања често поставља строго ограничено време када им је "дозвољено" да једу, уместо да конзумирају храну (или барем малу ужину) ако су гладна пред главни оброк, то се може негативно одразити на њихове будуће навике у исхрани.