Светски дан особа са аутизмом - неопходна помоћ, подршка и разумевање
Аутизам или поремећај аутистичног спектра односи се на широк спектар стања које карактеришу поремећаји у социјалним вештинама и комуникацији, понашање које се понавља, променама у говору и невербалној комуникацији. Начини на које људи са аутизмом уче, размишљају и решавају проблеме могу варирати од висококвалификованих до озбиљних изазова. Неким особама са аутизмом може бити потребна значајна подршка у свакодневном животу, некима мања подршка док у неким случајевима, живе потпуно независно.
Знаци аутизма се обично појављују у узрасту друге или треће године живота. Нека повезана кашњења у развоју могу се појавити и раније, а често се могу дијагностиковати већ са 18 месеци. Истраживања показују да рана интервенција доводи до позитивних исхода касније у животу за особе са аутизмом.
Фактори ризика за настанак аутизма
Генетски фактори ризика за аутизам
Истраживања нам говоре да аутизам има тенденцију да се јавља међу члановима исте породице. Промене у одређеним генима повећавају ризик да ће дете развити аутизам. Ако родитељ носи једну или више ових промена гена, оне се могу пренети на дете (чак и ако родитељ нема аутизам).
Фактори ризика из околине
Истраживања такође показују да одређени утицаји околине могу додатно повећати – или смањити – ризик од аутизма код људи који су генетски предиспонирани за овај поремећај.
У повећани ризик за настанак аутизма спада: старији узраст родитеља (било ког од родитеља), компликације током трудноће и порођаја (нпр. екстремно недоношчад пре 26 недеља, мала порођајна тежина, вишеплодне трудноће –близаначка трудноћа, тројке, итд. трудноће у размаку од мање од годину дана.
Употреба витамина који садрже фолну киселину у пренаталном периоду пре и током зачећа као и током трудноће имају утицаја на смањење ризика за настанак аутистичних поремећаја. Узимање здраве хране, избегавање инфекција и редовне контроле код изабраног гинеколога могу повећати шансе за рађање здравог детета.
Вакцине као фактор ризика
Свака породица има јединствено искуство са дијагнозом аутизма, а за неке то одговара времену вакцинације њиховог детета. Истовремено, научници су спровели опсежна истраживања у последње две деценије како би утврдили да ли постоји било каква веза између вакцинације у детињству и аутизма. Резултати овог истраживања су јасни - вакцине не изазивају аутизам. Америчка академија за педијатрију је спровела опсежно истраживањае на ову тему.
Свако дете или одрасла особа са аутизмом има јединствене снаге и изазове, тако да не постоји јединствен приступ лечењу и интервенцији аутизма. Многи људи са аутизмом имају додатна медицинска стања као што су поремећај спавања, епилептични напади и гастроинтестинални дистрес. Решавање ових стања може побољшати пажњу, учење и сродна понашања. Свака интервенција или план лечења аутизма треба да буде прилагођен специфичним потребама особе. План лечења неке особе може укључивати интервенције у самом понашању, лекове, друге терапије, или комбинацију свих.
Док аутизам не добије дијагнозу и не отпочне се са лечењем, родитељи могу помоћи тако што ће пратити друштвени и емотивни развој детета те уколико оно не изгледа онако како би требало, не треба да чекају да би порадили на отежаном развоју и вези са дететом, пише Завод за јавно здравље Шабац.
