Магазин
Правилан редослед или само нови тренд у исхрани: Да ли је здравије јести поврће пре угљених хидрата
Један од "трикова" за боље здравље који је у последње време постао популаран на интернету подразумева конзумирање хране "правилним" редоследом: Прво иде поврће, затим протеини и масти, па на самом крају угљени хидрати. Овако се наводно смањује скок шећера у крви, што може да побољша здравствено стање и помогне у одржавању витке линије, али да ли овај трик заиста вреди испробати?
Заговорници методе "правилног редоследа" сматрају да то спречава нагли скок шећера у крви након јела, умањује жудњу за преједањем и конзумирањем угљених хидрата, спречава умор и развој болести попут дијабетеса типа 2.
Закључено је да овај трик заиста може имати користи за шећер у крви, посебно за оне са дијабетесом типа 2 или предијабетесом, показала су ранија истраживања. Да ли то значи да свако може да има користи од овог редоследа конзумирања хране?
Шта кажу стручњаци
Иако не постоји велики број истраживања на ову тему, досадашњи резултати се већином поклапају. У једном прегледу11 студија из 2023. године истраживачи су закључили да су људи који су сачували храну богату угљеним хидратима за крај оброка (након конзумирања свог поврћа и протеина), имали знатно ниже нивое шећера у крви, него када су прво конзумирали угљене хидрате и остале намирнице оставили за крај.
У једној студији из 2019. године, у којој су учествовали људи са предијабетесом, учесници су морали да поједу исти оброк састављен од пилетине без коже, салатом и хлебом у три различита редоследа, у временском периоду од три различита дана.
Истраживачи су мерили ниво шећера у крви учесника непосредно пре него што су јели, као и сваких 30 минута током три сата након сваког оброка. Открили су да, када су учесници јели пилетину и салату пре хлеба, њихови скокови шећера у крви након оброка били су око 46 процената нижи него када би прво појели хлеб.
Ипак, још увек није јасно зашто долази до оваквих ефеката. Једна теорија је да конзумирање масти, влакана и протеина првенствено одлаже пражњење желуца, што би могло успорити накнадну апсорпцију шећера из угљених хидрата у крвоток.
За оне који имају дијабетес типа 2, нека истраживања чак сугеришу да би овај ефекат смањења шећера у крви могао бити упоредив са одређеним лековима за дијабетес, попут Оземпика, преноси "Њујорк тајмс".
Да ли сви треба да једу овако
Истраживањa су такође показала да конзумирање угљених хидрата на крају оброка може смањити скокове шећера у крви и код људи који немају дијабетес. Ипак, стручњаци кажу да здрави људи обично не морају да контролишу ниво шећера у крви на овај начин, већ сматрају да тело које правилно функционише може да врати ниво шећера у крви на нормалу у року од неколико сати након оброка.
Поред тога, пошто је протеинима, мастима и поврћу богатом влакнима потребно више времена за варење него једноставним угљеним хидратима, чување угљених хидрата за крај може помоћи људима да им осећај ситости дуже траје. Другим речима, на овај начин ћете да једете мање простих угљених хидрата, који обично имају мање хранљивих материја и више калорија.
Такође, ако имате тенденцију да се осећате поспано после оброка, додајте већу количину поврћа или протеина у порцију, препоручују стручњаци.
Дакле, да ли ово може бити универзалан трик који ће поправити ваше здравље? Иако је мењање редоследа оброка једна од многих стратегија за успостављање здравог режима исхране, многи верују да то није нешто чему треба придавати исувише важности. Трендови у исхрани попут ових понекад доводе до узнемирености, што може довести до оптерећења исхраном, па самим тиме и поремећаја у исхрани.
Ако вам овакав режим и редослед лако пада, онда можете да га практикујете. Међутим, ако представља превелики изазов, онда је вероватно боље да га прескочите и тражите друге алтернативе. Најважније је да количине поврћа, протеина и влакана буду задовољавајуће у сваком оброку, без обзира на редослед.
