Како је настала "Каљинка", најпознатија руска песма

"Ка-љин-ка, ка-љин-ка, ка-љин-ка мо-ја" је можда и најпознатији руски стих, који је планету обишао безброј пута без обзира на своју једноставност. Упечатљива мелодија која га прати већ са првим нотама буди асоцијације на Русију и руски народ, али је око ове песме већ деценијама потпуна збрка - она звучи као народна, има све елементе традиционалне нумере, али и разноразне варијације у савременом стилу.

Народна песма која није народна

У другој половини 19. века у Русији је доживео провцат такозвани руски стил: даме из високог друштва су почеле носити брилијантске кокошнике, архитекте са посебном пажњом пројектовале куће и ресторане у "сељачком" стилу, а музичари у своје композиције уврстили и традиционалне тонове који су до тада били резервисани само за народне песме.

У свету музике, посебно се истицао композитор и љубитељ руског фолклора, Иван Ларионов, који је сакупљао народне песме путујући по земљи. Шездесетих година 19. века аматерско позориште града Саратов замолило је Ларионова да компонује песму специјално за једну представу. Инспирисан различитим музичким остварењима, он је написао песму "Каљинка".

Публика није била одушевљена, али се једном човеку "Каљинка" јако допала

Прво извођење песме припало је Ларионову, али се по реакцији публике није могло рећи да је она претерано одушевљена. Једини коме се она допала био је друг композитора, певач и оснивач народног хора, Дмитриј Аргењев-Славјански, који је замолио Ларионова да му дозволи да "Каљинку" уврсти у свој репертоар и изводи је у иностранству.

Већ кроз неколико месеци Дмитриј Аргењев-Славјански је "Каљинку" први пут извео пред публиком у Европи и Америци, и тамо је реакција била потпуно супротна - већ на прве тактове публика је пала у делиријум. Мелодија је толико "ушла у ухо" странцима да су они чак и рефрен научили. Вест о успеху песме у свету се Русијом брзо проширила, па су је полако заволели и сами Руси.

Други талас популарности - од "народне" до техно и хаус верзије

Слава се поново обрушила на "Каљинку" након Великог Отаџбинског рата, када је интересовање за руску културу и народну музику постало поново у моди. Некада провинцијска песма је тада осванула и на репертоару Ансамбла песме и игре Александра Александрова, који је изводио традиционалну, народну музику.

Од тада је "Каљинка" убедљиво најпопуларнија руска песма, а многи је сматрају и правим брендом. Она се репродукује чак и у потпуно нетрадиционалним стиловима, као што су техно и хаус, док је у српским ресторанима често изводе и тамбурашки оркестри. 

О чему се пева у песми "Каљинка"

Назив песме и две најпрепознатљивије речи јесу 'каљинка' и 'маљинка', односно калина и малина - врсте бобичастог воћа које расту у централном делу Русије. Али, ако сте помислили да је песма о томе, преварили сте се. У стварности се у њој описује лепа девојка која би требало да се заљуби у главног јунака.

Он лежи у свом врту, ужива у даровима природе (калини и малини), потпуно препуштен својим маштаријама, у нади да ће лепотица на коју је "бацио око" на њега обратити пажњу. Шта мислите, да ли су његове молитве уродиле плодом?