Вечерњи тренинг може бити кориснији за гојазне људе, открила је студија

Људи који су гојазни, који желе да побољшају своје здравље и продуже живот, би требало да већину својих тренинга закажу за вечерње часове, сматрају аутори нове студије у Аустралији. Користећи уређаје за ношење за праћење кретања, истраживачи су прикупили податке скоро 30.000 људи (од којих је око 3.000 имало дијабетес типа 2). Учесници студије су носили своје уређаје за праћење активности без престанка седам дана, а истраживачи су њихово кретање расподелили у три категорије: ујутро, поподне и увече. Затим су пратили шта се учесницима догађало у наредних осам година. Пратили су смртне случајеве, главне срчане догађаје (попут срчаног удара) и микроваскуларне догађаје (што укључује преписивање лекова за холестерол или крвни притисак).

Након темељне анализе података, научници су открили да је кретање између 18 часова и поноћи обично најкорисније за оне који живе са гојазношћу.

Штавише, то не морају бити тешки, исцрпљујући тренинзи, већ је довољно да то буде било која врста умерене до интензивне физичке активности - од шетње и џогирања до дизања тегова. Другим речима, све док су откуцаји срца били убрзани, ако се након активности остајало без даха неколико минута, кретање се рачунало као "вежба".

"Нисмо правили дискриминацију на основу врсте активности које смо пратили, то је могло бити било шта, од ходања на стази до пењања степеницама, али би такође могло укључивати вежбе као што су трчање, физички рад на послу или чак енергично чишћење куће", рекао је др Метју Ахмади који је учествовао у студији, преноси "Њујорк пост".

Такође није било потребно да вежбе трају дуго, јер су научници проценили да је чак и само 3 минута кретања било довољно за добијање позитивних ефеката, као што су контрола глукозе и смањен ризик од кардиоваскуларних болести. Стручњаци сматрају да је вечерњи тренинг позитивно утицао на сан, јер би изморио тело, као и да би многе учеснике одвратио од вечерњег "преједања из досаде".

На крају, чинило се да је учесталост наведених кратких вежби била далеко важнија од укупне дневне физичке активности учесника. Другим речима, периодична физичка активност која траје по неколико минута током дана може бити боља од једне дугачке сесије вежби (након чега, за већину, следи седење у канцеларијској столици сатима). 

Истраживачи су узели у обзир бројне факторе, као што су пол, године, ниво образовања, животни стил (укључујући пушење, конзумацију алкохола, седење, унос воћа и поврћа) и показало се да је вечерњи тренинг био најбољи избор за већину.

"Вежбање никако није једино решење за кризу гојазности, али ово истраживање сугерише да људи који могу планирати своје активности у одређено доба дана могу боље спречити неке здравствене ризике", објаснио је Ахмади.