Психолог за РТ Балкан: Зашто парови желе кућне љубимце, а не децу

Чини се да родитељство данас није приоритет за многе, како оне који су у вези и браку, па тако и за слободне. Постоје бројни разлози зашто се млади устручавају од родитељства - друштво и свет се мењају, на располагању је много више избора везаних за каријеру, лични развој... Често се више вреднује слободно време, хобији, путовања, а слави се индивидуалност  и уживање у садашњости (то јест, без размишљања о будућем потомству).

Ипак, изгледа да природна људска жеља за бригом о другом живом бићу и даље не јењава. Иако многи немају децу и не планирају да их имају, свакако преузимају улогу "родитеља", те уместо људског бића, енергију усмеравају ка одгајању свог вољеног пса или мачке.

Мишљења на ово су подељена: Неки сматрају да "није у реду" пропуштати прилику за оснивањем породице, док се други слажу да у савременом свету није неопходно да свако има дете, посебно ако га заиста не жели.

ДИНК парови: У свету све популарнији заједнички живот без деце

Предности улоге "родитеља" кућног љубимца

Бројне студије до сада су показале да кућни љубимци, а посебно пси, имају бројне позитивне утицаје на ментално здравље човека. Студије у којима су анализиране реакција мозгова људи који су проводили време са псима су показале да ове животиње могу да побољшају памћење, ублажавају стрес и умор, унапређују концентрацију...

Дакле, сигурно постоје бројне добробити које животиње могу да донесу, али да ли је то једини разлог зашто се неки опредељују за псе и мачке?

"Нема непроспаваних ноћи, вриштања, плакања... Једноставније је функционисати са псом, него са децом - лакше уклапам посао, обавезе, одморе..." рекла је Александра (30) за РТ Балкан.

Многи млади људи који, на пример, тек почињу са каријером, сматрају да би је родитељство  успорило или чак потпуно зауставило њихов пословни напредак, док им љубимац омогућава да наставе са професионалим животом, а да у исто време добијају љубав и друштво од њега.

Александра наводи финансије као још један велики фактор, то јест да храна, играчке и одржавање хигијене кућних љубимаца представља много мање трошкове него одржавање детета.

"Ако је хитан случај, лакше је оставити љубимца родитељима или пријатељима, док дете не можеш тек тако напустити," додаје наша саговорница. "Родитељство је целодневни посао, на који ја са 30 година, једноставно нисам спремна," закључила је.

Неповерење као један од главних разлога, сматра психолог

"Често је то резултат неповерења у исход неке заједнице. Људима је тешко да се одлуче да имају дете, поготово ако немају адекватног партнера. Колико год да је то сада могуће, многи теже одлуче да се упусте у такву авантуру, јер захтева врло озбиљну "логистику"," објашњава психолог Александра Јанковић за РТ Балкан.

Четири знака да ваш партнер неће бити добар родитељ

"Постоји фактор неповерења, који је врло изражен. То су често идеје да вас друга особа воли условно, а што се кућних љубимаца тиче, њихова љубав је неспорна. Ту не постоје лоше намере, лични интерес, никакво друго објашњење - они вас једноставно воле такве какви јесте."

Поред тога, брига о кућном љубимцу некада може бити и тест, објашњава психолог.

"Код неких млађих људи, мислим да је заинтересованост за кућне љубимце нека врста пробе, желе да виде колико би били одговорни као родитељи. То што неко има љубимца не значи да никада неће имати децу, већ им је потребно да на тај начин "провере" себе и партнера, под околностима које нису лагане."

Психолог додаје да се подразумева да одгајање детета није исто што одгајање животиње, али озбиљни власници кућних љубимаца знају да и животиња доноси обавезе, као што су лечење и одређено ограничење слобода кретања, што може бити добра "вежба" за оне који разматрају оснивање породице.

Несигурност у будућност

Психолог сматра да је велика емотивна баријера једна од главних препрека која одвраћа људе од родитељства.

"Пас или мачка вас неће оставити, а са партнером не можете бити сигурни. Постоји велики број веза и бракова који се из непознатих разлога веома брзо заврше. Када уђете у такав однос, то јесте својеврсна лутрија, која подразумева фактор среће.. Некима то успева, а имате оне којима то стварно никако не полази за руком," објашњава психолог.

"Зато је ово нека врста сигурности: Учите како да другом бићу дајете љубав, а то биће вам је узвраћа, без обзира на то да ли сте остарили, да ли вам се изглед променио... Ни једна животиња вас неће изневерити, а са људима није увек тако, чак ни на пријатељском нивоу."

"Човек 21. века је јако усамљен. Честе су вирутелне комуникације, али у стварности је велико питање када ће вам неко доћи, да ли ће бити ту за вас, да ли ћете да се видите, а љубимац је неко ко је увек са вама."

Савремени феномен "вечног адолесцента"

Психолог сматра да је одбијање стварања породице и ослањање на кућне љубимце новија појава у друштву. "Мислим да је то резултат овог доба, границе су се помериле. Сада, млада особа може бити и неко ко има и по 40 година, а не живи самостално, што се посебно види код мушкараца који немају императив везан за биолошки сат. На пример, они често одлучују да и у тим годинама "уживају" - ово је доба великог хедонизма, многи не желе да се жртвују за брак и децу, па делује као да многи остају вечити адолесценти."

Психолог додаје да жене лакше могу да пронађу вољу и жељу, али да је проналажење адекватног партнера велики изазов, па је кућни љубимац опет "сигурнија" опција.

"Људи често тек када ступе у брак заправо крећу да се упознају, виде делове које раније нису. Кад дође жртвовање, ту је љубав на великом испиту. Некада се та жртва подразумевала, али сада су се године за добијање деце драстично промениле - раније је било касно да са 30 година први пут неко роди."

Додаје да не треба инсистирати да људи по сваку цену имају децу, али велико одлагање често доводи до одлуке да се деца никада немају, што потом доводи до неговања саможивости. На крају, многи улажу у свог кућног љубимца јер животиње су утеха за практично све. "Људи који су под стресом, који су бесни, који су остављени сами, увек могу да имају то створење које ће да их безусловно воли," закључила је психолог.