Да ли сте и ви насели на ову ТикТок тактику
Када гледате садржај на друштвеним мрежама, посебно на платформама као што су ТикТок или Инстаграм Рилс (Reels), сигурно упијате много информација одједном. Изнова тражите следећи видео који ће вам се допасти, који је вредан вашег времена и стрпљења.
У тако великом "мору" садржаја, људи који праве клипове морају да пронађу начине да вам у року од једне до две секунде привуку пажњу, па затим да вас наведу да њихов садржај погледате до краја.
Прво размислите - од понуђена три, који снимак би вам највише запао за око и на којем бисте се најдуже задржали:
- Снимак на коме неко стоји у месту, без експресије и говори монотоним гласом
- Снимак на коме неко у првој секунди ставља сјај за усне, осмехне се камери, почне да прича, наставља да ставља сјај док говори неутралним тоном
- Снимак на коме аутор виче/плаче/смеје се, говори гласно и неразговетно, показује велико узбуђење
Ваш одговор ће највероватније бити под 2, али зашто? Одговор је једноставан: Број 2, то јест снимак у коме се примењује тактика "сјај за усне" вам привлачи и држи пажњу у сасвим довољној мери: Ни премало, да вам не буде досадно, али ни превише, да вам не постане напоран.
@juliabroome Replying to @Michelle Onorato …who already knew this 👀😏💄 #socialmediatips#socialmediahooks#lipglosstactic♬ Le Monde - From Talk to Me - Richard Carter
Управо ово је разлог зашто толико девојака (посебно успешне инфлуенсерке) на ТикТоку започиње своје снимке тако што одмах стављају сјај за усне, чак и када тема видеа није везана за шминкање и негу. Сјај за усне служи као савршена, суптилна "удица", која ће "упецати" посматрача и навести га да обрати пажњу, да се сконцентрише на умирујућу радњу, па затим да остане и одгледа цео клип.
Зашто баш сјај за усне
Оно што је карактеристично за снимке у којима аутори наносе шминку је то да је ова активност веома безбрижна и забавна, али и естетски привлачна. Сјај за усне је баш зато ефикасна "удица", јер визуелно привлачи пажњу ка уснама оног који говори, у исто време може да опусти и гледаоца, а и аутора.
На пример, ако аутор говори о потресној причи, наношење сјаја и друге шминке може да буде оно што умирује, тако да се посматрач неће осећати непријатно. Тако се ствара краткотрајна илузија лежерности и блискости, смањује се анксиозност и делује као мали знак добродошлице. Ово је наговештај да, која год да је тема у питању, у том дигиталном простору смо "пријатељи", можемо да се опустимо и у миру слушамо причу коју аутор дели.