Магазин
"Као да ми неко упада у кућу": Генерацији Зед телефонски позиви изазивају панику и стрес
Ако питате припадника генерације Зед да ли често телефонира, одговор ће вероватно бити: "Не". Штавише, откривено је да се већина младих људи уопште не радује долазним позивима, сматрају да су непристојни, толико да им некада чак проузрокују анксиозност. Уместо тога, они много више воле да комуницирају преко текстуалних или гласовних порука. Зашто је разговор телефоном постао "баук" за младе, иако су одрасли уз ову врсту технологије?
Одговарање на телефонски позив представља велики изазов за генерацију Зед, али и за велики број миленијалаца. Када угледају долазни позив, многи млади одлуче да га одбију, игноришу док не престане да звони, а неки нервозно гледају у телефон, чекајући да позив коначно прође, како би послали поруку и позиваоца упитали да ли је све у реду.
Ако не припадате једном од ових примера, вероватно се питате: Да ли је стварно толико тешко јавити се на телефон? Зар и тако мали задатак представља извор стреса за нове, "осетљиве" генерације? На крају крајева, зар првобитна сврха телефона није обављање разговора?
Генерација Зед се не би сложила са наведеним ставкама. Недавна британска анкета у којој је учествовало неколико хиљада људи је открила да се четвртина испитаника (између 18 и 34 године) никада није јавила на телефон, док нешто више од половине испитаника везује долазећи телефонски позив са лошим вестима.
Сличан став се може пронаћи и код нас: Ако питате младу особу, вероватно ће вам рећи да разговарање телефоном постаје одлика "матораца". Али зашто долазни позив није више тако добродошао, посебно међу генерацијом која је одрасла уз вртоглави развој технологије и дигиталне комуникације? Зар не би требало да су "навикли" на то?
"Мислим да су гласовне и текстуалне поруке једноставније, јер можемо да промислимо шта желимо да кажемо пре него што то пошаљемо, а исте поруке можемо да избришемо неколико пута, поновимо их ако треба, поново читамо..." објашњава Јана (25) за РТ Балкан.
Млади углавном сматрају да порука, за разлику од позива, не представља разлог за узбуну, јер не говори да је разговор који треба да се обави хитан.
"Поруке могу да послушам/прочитам кад имам времена, а позив од мене захтева да му се у том тренутку посветим, за шта често немам времена и концентрације. Више је исплативо послати гласовну или текстуалну поруку, јер ће друга страна то да погледа када буде имала времена - исто важи и за мене," додаје Сара (26) за РТ Балкан.
Можда ови разлози не звуче као добра оправдања, посебно јер је телефон изум који служи за брзо преношење информација и ефикасну комуникацију. Другим речима, они који више воле да телефонирају вероватно верују да су поруке губљење времена, али припрадници генерације Зед тврде супротно.
"Заправо, када ме неко позове, прво потрошимо време на "ћаскање", па тек онда пређемо на суштину позива. То ми само одузима време, док се у порукама исте информације могу пренети у једној или две реченице," сматра Сара.
"Обавезна доступност"
Многи сматрају да им позив само одузима пажњу, да не могу да запамте све важне детаље разговора, док се на њих увек могу осврнути када су у текстуалној/гласовној форми. Ипак, млади додају да, ако је у питању заиста хитан случај, вероватно неће оклевати да обаве телефонски позив, али у свим другим случајевима, позив постаје права сметња и врста обавезе.
"Када ме неко зове не телефон, осећам се као да ми упада у кућу. У овом дигиталном добу, од нас се очекује да смо увек доступни за све, да увек можемо да радимо нешто друго и у исто време причамо, да смо дужни да се јавимо свакоме... Ја се не слажем са тиме," пише корисник онлајн платформе Редит.
Овај став према позивима се може приписати "одрастању уз екран", кроз које су многи припадници генерације Зед прошли. Презасићеност друштвеним мрежама, дигитализацијом и недостатку приватности могу бити главни узроци за избегавање или чак страховање од позива.
За сада није лако проценити да ли ће овај начин размишљања да "наследе" следеће генерације, али сигурно се може рећи да разлика у односу са технологијом између млађих и старијих постаје све очигледнија, тако да ће само време показати да ли ће се мишљења младих о телефонским позивима усвојити као будуће правило "дигиталног бонтона".
