Мултитаскинг - више послова истовремено доноси стрес и грешке

Дошли смо на посао, скували кафу, полако крећемо у радни дан. Почели смо са првим видео позивом и док причамо, читамо мејл, а крајичком ока примећујемо да су нам стигле нове нотификације и аларм за подсећање на следећи састанак већ звони. У међувремену, колега пита како у табелама да попуни распоред за одмор, помажемо ми. Схватамо да већ у првом сату радимо 100 на сат и 100 послова. Шта оно сад треба да урадимо, питамо се и примећујемо да ни први задатак нисмо почели да радимо. Звучи познато, јел да?

"Наше истраживање показује да када прекинемо рад, потребно је 25 минута и 26 секунди да се вратимо на првобитну радну сферу или пројекат", каже др Глорија Марк, професорка информатике.

Мултитаскинг је способност коју многе компаније траже и хвале међу колегама. У огласима за посао се подразумева, али наука каже да од рада на више фронтова у исто време нема ништа: "Са изузетком неколико ретких појединаца, не постоји таква ствар као што је мултитаскинг. Осим ако један од задатака није аутоматски, као што је жвакање или ходање, не можете радити две ствари у исто време", каже др Глорија и додаје: "Не можете читати имејл и бити на видео састанку. Када се фокусирате на једну ствар, губите другу. Тада се брзо пребацује пажњу између задатака што је у корелацији са стресом".

"Минимални понедељак" нас чува од напетости која се појављује недељом по подне

Са обављањем више послова у исто време, крвни притисак расте, откуцаји срца се убрзавају и стрес показују негативне исходе, као што су умор, грешке и мања продуктивност, пише Си-Ен-Ен.

Не постоји начин да се особа потпуно одвоји од технологије у данашњем свету, па шта можемо да урадимо поводом тога?

"За постизање фокуса потребно је да водите рачуна о томе како користите технологију, што је застрашујуће ако узмете у обзир да просечан човек проведе најмање 10 сати дневно пред екранима", каже др. Стручњаци предлажу да апликације склонимо са радне површине, затим да оставимо телефон у торби или другој соби док нешто радимо, као и да направимо паузу:

"Ако нешто морате да прочитате више од једном или ако се речи једноставно не региструју, време је да се зауставите и прошетате", рекла је.

Ко је "заслужан" за ове ситуације

Докторка каже да крiвце можемо да потражимо у технологији, друштвеним мрежама, таблетима, телефонима, телевизији. Али, према њеном мишљењу главни кривац је имејл: "За мене је електорнска пошта вероватно најгора јер је постала симбол посла. Наше истраживање је открило директну корелацију између имејла и више стреса - у испитивању смо неким радницима укинули мејлове на једну радну недељу. Открили смо да су постали знатно мање под стресом и да су могли да се фокусирају знатно дуже", прича докторка.