Магазин
Шта општа анестезија "уради" мозгу
Тотална анестезија многима изазива велики страх, иако се сматра једном од најсигурнијих медицинских пракси. Још увек не постоји темељно разумевање како анестетички лекови делују у мозгу, али се чини да је скорашња студија надомак објашњења - неурони, као и протеини играју значајну улогу зашто спавамо током операције.
Више од 350 милиона операција се обавља широм света сваке године - пацијенти буду подвргнути тоталној анестезији, те се многи, са разлогом питају шта се тада догађа у мозгу? Заправо, ово питање је мистерија још откада је општа анестезија уведена у медицину пре више од 180 година.
Скорашње истраживање пружа нове назнаке о замршености процеса - чини се да лекови за општу анестезију утичу само на одређене делове мозга који су одговорни за одржавање будности, пише Журнал оф Неуросајнс.
Мозак има око 86 милијарди неурона и нису сви исти - те разлике омогућавају да општа анестезија буде ефикасна. Уопштено говорећи, постоје две главне категорије неурона у мозгу.
Први су оно што називамо "узбудљивим" неуронима, одговорним да нас одрже будним. Други су "инхибиторни" неурони - њихов посао је да регулишу и контролишу ове прве, ексцитаторне (стимулативне). У свакодневном животу, оба типа непрестано раде и балансирају.
Када заспимо, постоје неурони у мозгу који "утишају" оне који нас држе буднима. У ситуацијама опште анстезије, овај процес се убрзава директним "утишавањем" ових ових неурона.
Посебна врста сна
До данас, не постоји снажан консензус о томе зашто општа анестезија узрокује да људи остану без свести током операције.
Током последњих неколико деценија, истраживачи су предложили неколико потенцијалних објашњења, али изгледа да сва указују на један основни узрок. Неурони престају да "разговарају" једни са другима када су изложени општој анестезији.
Идеја о томе да "ћелије разговарају једна са другом" може звучати мало чудно, али то је фундаментални концепт у неуронауци - без ове комуникације, мозак уопште не би могао да функционише.
Шта открива студија
Изгледа да општи анестетици заустављају комуникацију ексцитаторних неурона, али не и инхибиторних. Овај концепт није нов, али су пронађрни неки занимљиви докази зашто су погођени само ексцитаторни неурони, пишу научници.
Да би неурони комуницирали, протеини морају да се укључе. Један од задатака протеина је да "натерају" неуроне да ослободе одређене молекуле, неуротансмитере. Ови хемијски гласници преносе сигнале од једног неурона до другог. Открили смо, кажу истраживачи, да општи анестетици ометају способност протеина да ослобађају молекуле, али само код ексцитаторних (стимулативних) неурона. Тако да, ако један део слагалице не функционише, онда општи анестетици неће моћи да ураде свој посао, пише Сајанс алерт.
Следећи корак истраживања, биће фокусиран да схватимо који део слагалице је другачији, да бисмо разумели зашто општа анестезија зауставља комуникацију.
На крају, наши резултати наговештавају да лекови који се користе у општој анестезији утишавају раздражљивост и успављују нас.
