Теорија генерација: Шта је заједничко људима сличног узраста и да ли је теорија применљива увек

О разликама између генерација говорили су још древни филозофи, али се све до 19. века њоме нико није бавио озбиљно. Највећу популарност такозваној теорији генерација донеле су две књиге америчких писаца (Штраус и Хау) , у којима је главни закључак тај да постоје четири архетипа генерација који се смењују једном на сваких 15 до 20 година.

Од бејби-бумера до генерације Зед - шта је карактеристично за сваку генерацију

Бејби-бумери су генерација рођена између 1946. и 1963. године. У младости били бунтовни и храбри, бејби-бумери су били генерација која је диктирала правила и пркосила стереотипима. Међутим, са годинама су се они "смирили" - постали зрелији, прагматичнији и стабилнији.

Припадници генерације Икс рођени су у периоду између 1964. и 1980. године, у време када су се многе ствари мењале муњевитом  брзином. Због околности у којима су одрастали, припадници ове генерације су морали да одрасту и пре времена. По мишљењу многих они су оштри, па чак и себични, јер су им њихова осећања и жеље обично на првом месту.

Миленијалцима, односно припадницима генерације Ипсилон, се називају они који су рођени у периоду између 1981. и 1996. године. Они су "прича за себе" - оријентисани на општу добробит, врло технолошки образовани, увек настројени оптимистично и спремни да помогну свима и у свакој ситуацији.

У генерацију Зед се убрајају сви рођени између 1997. и 2012. године. Можда и "најосетљивији" од свих, Зумери су ти који су покренули револуцију на многим пољима: у послу, емотивним и друштвеним односима, екологији, па и уметности. Слободног духа и безгранично креативни, они не пристају на компромисе, већ теже ка томе да се правила промене и то из корена и у њихову корист.

Због чега теорија генерација ипак није применљива баш увек

Од 19. века па све до данас теорија генерација се примењивала у многим сферама, али је највише коришћена у домену маркетинга и пословног менаџмента. Ипак, и поред тога што је доста труда уложено да се она развије, стручњаци из области историје и социологије сматрају да она има доста мана.

Пре свега, оваква теорија је исувише генерализована - карактеристике генерација апсолутно искључују индивидуалне особине појединаца. Друго, теорија је заснована првенствено на становницима САД - а значи, у обзир нису узете културолошке особине људи широм планете.

И треће, можда и најважније - теорија нема апсолутно никакво научно упориште - аутори нису објаснили због чега је свакој генерацији "додељено" измеђју 15 до 20 година, као ни због чега циклус обухвата само те 4 генерације, односно временско раздобље од око 80 година.

Наравно, иако теорија генерација има своје минусе, она може послужити сврси и користити се у као подлога за креирање образовних планова, програма стручног усавршавања и томе слично. Оно што треба имати у виду јесте да је не треба узимати "здраво за готово", већ прилагођавати и поднебљу и културолошким разликама.