Кожа крокодила за торбе, отров жабе за дрогу - шверц угрожава опстанак егзотичних врста и планете

Око 4.000 врста дивљих биљака и животиња су жртве илегалне трговине широм света, показује нови Светски извештај о злочинима против дивљих животиња.

Упркос томе што се последњих двадесет година улажу посебни међународни, координисани напори да се појача борба са илегалном трговином дивљих животиња, она и даље представља једну од највећих претњи за опстанак многих врста.

Нови извештај састоји се од више од 140.000 записа о запленама дивљих животиња које су се десиле у 162 државе између 2015. и 2021. године. Око 3.250 њих је наведено у Конвенцији о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре, а иако је било неколико сигнала који су наговештавали смањење трговине неким животињама, попут носорога и слонова, многе жртве су мање познате врсте.

Жеља за егзотичним кућним љубимцима покреће велики део трговине ређим врстама, укључујући разне врсте ретких паукова, а растућа је и потражња за гмизавцима. Али, многе врсте којима се тргује користе се и у друге сврхе, као што су мода, традиционални лекови и илегалне дроге - попут отровних жаба које су веома тражене због психоделичних токсина који се налазе у њеном телу.

Корали су чинили 16 одсто забележених заплена, а затим крокодили и њима сродне врсте са девет одсто. Слонови су били заступљени са шест процената, што је смањење у односу на 16 процената из периода између 2005. и 2014. године.

"Стваран ниво трговине дивљим животињама је, наравно, далеко већи од забележених заплена", наводи се у извештају. "Корупција подрива регулативу и примену закона, док технологија убрзава капацитет трговаца да дођу до купаца на глобалном тржишту".

Током пандемије, велики део трговине дивљим животињама се преселио на интернет, што је властима бројних држава отежало праћење ових илегалних токова.

У Извештају се истиче да је трговина дивљим животињама допринела локалном или глобалном изумирању неких од најпогођенијих врста, као што су ретке орхидеје, сукуленти и гмизавци, али ове врсте добијају мало пажње јавности.

Важно је напоменути да илегална трговина угрожава не само животиње, већ и планету и људе - илегално кретање животиња носи ризик ширења нових болести, повећавајући опасности по јавно здравље.

Како се екосистеми суочавају са све већим проблемима, од загађења, до климатских промена, даља прекомерна потрошња кроз трговину дивљим животињама такође доводи животе људи у опасност и тера најугроженије да такође учествују у овим илегалним активностима.

Извештај позива на додатно истраживање и праћење, јер је много тога о илегалној трговини дивљим животињама још нејасно. "Такође је важно да заједнице и њихова добробит увек буду на првом месту", закључује се у Извештају о светском злочину против дивљих животиња, преноси "Сајенс алерт".

Међутим, охрабрујуће је што се бележи пад криволова слонова и носорога, и то континуирано током последње деценије, што доказује да се циљаним напорима може постићи напредак у борби против илегалне трговине.