Пчеле, иконе, доњи веш: Шта све није смело да се продаје у време царске Русије

У време Царске Русије су постојала веома јасна правила: нека од њих су диктирали припадници династије Романов, а нека - народна веровања. Било како било, народ их је итекако поштовао јер се није знало шта је горе - изазвати гнев императора и њихових најближих сарадника или Бога. Шта је све то било забрањено продавати у Русији у нека прошла времена?

Магија бројева: Зашто су се Руси плашили буђења у 3 сата ујутру

Ако неко продаје уз коња и узде - продаје срећу

Међу стварима које је било забрањено продавати у Царској Русији биле су и узде и то само у случају уколико се оне продају уз коња. Засебна продаја је била дозвољена. Разлог за то је народно веровање које каже да ако власник коња продаје животињу заједно са уздама - он тако продаје и своју срећу. Када би неко куповао коња, он би по њега долазио са сопственим уздама, а продавац је био у обавези да постојеће скине са коња пре него што га нови власник уопште и додирне.

Иконе се нису продавале, али је била дозвољена "мењажа"

Данас се икона може купити у свакој цркви, манастиру, па чак и у продавници. Разлика је само у томе хоће ли она бити освештана или не. Међутим, раније је званична продаја икона била строго забрањена. Постојало је веровање да онога ко прода икону чека казна божија, па су их људи или поклањали или мењали за неку другу. Наравно, народ је брзо нашао начин да ово правило "заобиђе", па су тако иконе убрзо почели да мењају и за гардеробу, намирнице и друге потрепштине.

Пчела је "света" животиња и не сме се продавати

Пчела се у Царској Русији сматрала "светом" животињом, највреднијом од свих које је створио Бог. Уколико би човека ујела пчела то је значило да се он веома огрешио, али би зато рој пчела у дворишту или њихово гнездо на дрвету или у кући означавало велику срећу. Баш зато што се сматрала "светом", пчелу је био забрањено продати, а Руси су веровали да ће онај ко се ипак усуди на овако нешто на себе навући гнев Свевишњег.

Онај ко продаје доњи веш је потпуно разочаран у живот

Доњи веш, односно поткошуљу је било забрањено продавати у Русији све до почетка 20. века! Сматрало се да је онај који продаје своју поткошуљу или било који други комад доњег веша потпуно разочаран у живот и да се налази у безизлазној ситуацији. Најгоре од свега је било уколико би неко доњи веш пропио или оставио у таверни као залог да ће платити свој дуг. Овако нешто је, посебно у малим срединама, било предмет осуде јер је поткошуља "најближа телу и души".

Стока се такође није продавала

Стока је била веома важан атрибут сваког домаћинства. Она је доносила млеко, месо, па и ђубриво за пољопривредно земљиште на крају крајева. Када би неко продавао стоку то би значило само једно - да је домаћинство у великом проблему. Некада су ти проблеми били личне природе (болест или смрт некога од чланова породице), а некада финансијске. Зато су стоку продавали само у изузетним случајевима, када није било другог излаза из ситуације.