Како да заштитите очи од последица гледања у екран целог дана

Како се употреба рачунара повећала у последњих неколико деценија, лекари и истраживачи су проучавали ефекте на наше очи. Следећа стања су постала најћешће повезана са продуженим временом пред екраном рачунара:

Синдром компјутерског вида

Такође познат као дигитално напрезање очију, овај синдром је уско повезан са честим гледањем у екране и бројним симптомима. Ако цео дан седите за рачунаром, можда ћете повремено имати замагљен вид и потешкоће у пребацивању фокуса на блиске и удаљене објеката. Главобоље иза очију су такође честе, а можда ћете осетити и друге физичке симптоме, као што су бол у врату и раменима.

Ови симптоми могу, наравно, доћи и од других врста посла, али су посебно уочљиви међу  радницима који раде на рачунару. Још неки од њих могу бити:

Напрезање очију

Напрезање очију је један од најчешћих симптома синдрома компјутерског вида. Поред наведеног замућеног вида и главобоље, симптоми напрезања очију укључују бол у очима и општи умор или потешкоће са концентрацијом или фокусирањем вида. Многи са напрезањем очију доживљавају и повећану осетљивост на светлост.

Синдром сувог ока

Суве очи су још један истакнути симптом синдрома компјутерског вида. Истраживања су показала да људи мање трепћу док гледају у компјутер, а то ограничава производњу суза и исушује очи. Може доћи до свраба, гребања и иритације.

Како да бринете о здрављу очију док радите на рачунару

Иако су ова стања уобичајена међу корисницима рачунара, то не значи да су неизбежна. Ево седам ствари које можете да урадите да бисте смањили напрезање очију и заштитили вид и здравље очију када радите на рачунару:

• Обавите редовне прегледе код очног лекара

Чак иако имате добар вид, редовни прегледи очију могу вам помоћи да спречите многе проблеме који настају због рада испред рачунара, тако да је препоручљиво ићи на преглед барем једном у години.

• Радни простор мора бити удобан

Можда нећете тако лако приметити, али ергономија вашег радног простора може утицати на ваше очи када цео дан седите испред рачунара. Прво и најважније, екран вашег рачунара треба да буде удаљен од 50 до 70 центиметара од ваших очију, а центар екрана од 10 до 12 центиметара испод нивоа очију.

Такође је важно узети у обзир осветљење и одсјај екрана, јер они могу изазвати значајно напрезање очију. Ваша соба мора бити добро осветљена и ваш екран не треба да буде светлији од околног окружења. Користите ролетне, сенке или завесе да бисте смањили одсјај прозора или позадинско осветљење од сунца.

• Вежбе за очи

Ваше очи контролише шест различитих мишића, а као и сваки мишић, понекад им је потребна помоћ да се опусте и смање напетост. Неки од примера могу бити:

Превртање: Превртање очима у различитим смеровима око минут може да истегне очне мишиће и смањи напрезање.

Помрање: Слично превртању, ово укључује брзе покрете горе-доле, затим лево-десно. Урадите сваки покрет 10 пута и за ово и за окретање очима, будите сигурни да сте опуштени и да гледате право испред себе.

Дланови: 2 минута нежно обухватите дланове и ставите их преко очију. Уверите се да можете слободно да отварате и затварате очи. Гледање и трептање у таму може помоћи да се ваш вид "рестартује".

Полако трепните: Гледајући право напред, затворите очи на пола секунде, а затим их поново отворите. Поновите ово 20 пута заредом да освежите очи и смањите сувоћу.

Правило 20-20-20: Ово је још једна вежба за очи, а посебно је корисна за смањење симптома напрезања очију јер даје вашим очима да вежбају померање фокуса између различитих удаљености. Правило је једноставно и лако за памћење: сваких 20 минута када гледате у екран рачунара, застаните и 20 секунди гледајте у објекат удаљен 20 стопа, то јест 6 метара. Можда ћете морати да подесите тајмер за понављање док не стекнете навику.

• Користите наочаре које блокирају плаво светло, али помажу и у сну

Наочаре које блокирају плаво светло су добра инвестиција за смањење напрезања очију, али не на начин на који многи мисле. Испоставило се да ове наочаре мало раде на директном ублажавању симптома синдрома компјутерског вида, али смањење плаве светлости ноћу може помоћи да се минимизирају поремећаји у циклусима спавања, и на тај начин вам помаже да се добро одморите.

Дакле, иако плаве светлосне наочаре можда неће помоћи на послу, оне могу бити добар избор увече, тако да ваше очи могу правилно да се одморе и припреме за следећи дан.

• Конзумирајте храну која посепшује здравље очију

Иако неке од ових навика могу дати тренутне резултате, такође је важно запамтити да улажете у дугорочно здравље ваших очију. То почиње једењем хране која подржава здравље очију - оне која је богата бета-каротеном, омега-3 масним киселинама, цинком, лутеином, зеаксантином и витаминима А, Ц и Е. Ови хранљиви састојци за негу очију могу помоћи у одржавању раста ћелија и смањују упалу у ткиву очију.

Неки од најбољих извора хране укључују:

Омега-3: ланено семе и ланено уље, риба и ораси

Цинк: леблебије, остриге, црвено месо и јогурт

Витамин А и бета-каротен: кајсије, диња, шаргарепа, манго, црвена паприка, рикота сир, спанаћ и слатки кромпир

Витамин Ц: броколи, прокељ, грејпфрут, киви, поморанџе, црвене паприке и јагоде

Витамин Е: бадеми, броколи, путер од кикирикија, спанаћ, семенке сунцокрета и пшеничне клице

Лутеин и зеаксантин: броколи, прокељ, зеље, кукуруз, јаја, кељ, нектарине, поморанџе, папаја, римска салата, спанаћ и тиквице