Није тако "модеран" проблем: И древни Египћани су имали болове у леђима од седења

Већини људи који седе сатима на послу је познат бол у леђима након завршеног радног времена. Иако се ово углавном сматра "савременим" симптомом, испоставља се и да су се и древне цивилизације суочавале са сличним проблемима због седења на дуже време.

Древни египатски писари су били људи високог статуса, са способношћу да пишу и обављају важне административне задатке. Иако су били поштовани, њихово занимање их је коштало здравља. Нова студија је показала да су репетитивни задаци и положаји на којима су седели док су радили можда довели до болова и дегенеративних промена скелета.

Након испитивања скелетних остатака 69 одраслих мушкараца, који су сахрањени на некрополи у Абусиру у Египту између 2700. и 2180. године пре нове ере, откривене су ове врсте промена. Око 30 мушкараца су такође били писари, код којих су научници идентификовали више дегенеративних промена зглобова у поређењу са мушкарцима других занимања.

Ове промене су биле у зглобовима који повезују доњу вилицу са лобањом, десну кључну кост и врх десне рамене кости (где се спаја са раменом). Уочене су и на првој метакарпалној кости десног палца, доњем делу бутине (где се спаја са коленом), по целој кичми, али посебно на врху.

Остале скелетне карактеристике које су биле чешће међу писарима биле су удубљење на обе чашице колена и спљоштена површина на кости у доњем делу десног скочног зглоба.

Аутори сугеришу да би дегенеративне промене уочене на кичмама и раменима писара могле бити резултат њиховог дугог седења са прекрштеним ногама, са главом нагнутом напред, савијеном кичмом и рукама без ослонца.

Међутим, промене на коленима, куковима и глежњевима могу указивати на то да су писари можда чешће седели са левом ногом у клечећем положају или са прекрштеним ногама, где је десна нога била савијена, са коленом окренутим нагоре (у чучећем положају).

Статуе и зидни украси у гробницама су приказивали писаре како стоје, али и како седе у оба наведена положаја док раде, објаснио је ауторски тим, предвођен стручњацима Одељења за антропологију Народног музеја у Прагу.

Дегенерација зглобова вилице могла је бити резултат тога што су писари жвакали крајеве рогоза, да би формирали главе биљке налик на четкицу којом су могли писати, док је дегенерација десног палца могла бити узрокована узастопним држањем пера.

Налази пружају бољи увид у животе писара у старом Египту током трећег миленијума пре нове ере, преноси "Дејли мејл".

"Мушкарци са вештином писања уживали су привилегован положај у древном египатском друштву. Истраживања која се фокусирају на ове службенике повишеног друштвеног статуса ("писци") обично се односе на њихове титуле, статуе писара, иконографију, али су сами појединци и њихови скелетни остаци занемарени," наводи се у студији.

"Статистички значајне разлике између писара и референтне групе су сведочиле о већим променама код писара и манифестовале су се појавом остеоартритиса зглобова."