Родитељи "косилице": Раде домаће, бирају пријатеље, интервенишу око оцена, а све на штету деце
Феномен "родитељи хеликоптери" изгледа благо у поређењу са "родитељством косилице", јер они раде далеко више од тога пуког лебдења над својом децом. Својим константним мешањем и решавањем проблема деце, негативно утичу на малишане, јер сталним интервенисањем стварају несигурну, а понекад чак и беспомоћну децу која немају појма како да се носе са препрекама које им се нађу. Сходно томе, када нешто не иде како је планирано, овакво гајена деца се "распадају", јер скоро па никада нису доживела разочарење, пише Вери вел фемили.
Шта је заправо "родитељство косилице"
У питаљу су препотентни родитељи који су претерано укључени у животе своје деце. Они управљају, ометају и уређују и њихов циљ је да их заштите од неуспеха, разочарања, непријатности и недаћа. Али сво ово поправљање и помагање није стварање срећне или здраве деце. Уместо тога, овај тип родитељства рађа генерацију деце која нема појма шта да раде када наиђе на проблеме.
Лако је видети како родитељи упадају у замку оваквог родитељства - толико су усредсређени на заштиту своје деце и олакшавање живота, да губе из вида да суочавање са разочарењем и неуспехом није лоше. У ствари, то је суштински део одрастања и да би деца једног дана постала одрасли, морају да доживе неуспехе. А када родитељи уклоне те потенцијалне застоје, они одузимају својој деци развој важних животних вештина.
Бројне су последице, деца постају неспосабна за живот
Напори оваквих родитеља, деци говоре следеће: "Не може вам се веровати да радите ствари сами. Ја ћу донети ове одлуке уместо вас". Иако је основни циљ ових родитеља да се деци обезбеди лакши пут кроз живот, то на крају ствара много потешкоћа. У ствари, истраживања су показала да су деца родитеља косилица слабо припремљена да се носе са рутинским искуствима одрастања и учења. Такође немају храброст, отпорност и друге здраве механизме суочавања.
Они се боре чак и са најједноставнијим задацима као што су тражење упутстава или појашњење задатка или обраћање наставнику за помоћ. Често овој деци недостаје лична мотивација или нагон јер никада нису морали да раде ни за шта. Такође ће се борити са ситуацијама као што су преговарање, доношење одлуке без смерница других. Успаниче се, а понекад се чак и "угасе", а у најгорем случају, ова деца се на крају боре са преузимањем одговорности и могу окривити друге за своје недостатке.
Овакви родитељи су под стресом, осећају се фрустрирано
Када родитељи доследно договарају распореде, редовно траже смештај и стално преговарају у име своје деце, они постају под стресом, уморни и преоптерећени. Одједном, њихови покушаји да олакшају живот својој деци заузврат су им отежали живот. Осећају се презапослено, преоптерећено и фрустрирано. А, понекад се чак и питају ко су. Њихов идентитет постаје замућен њиховим претерано ангажованим стилом родитељства. Одједном, њихов свет је толико фокусиран на њихову децу да им је остало врло мало места у њиховим животима за своје хобије, страсти, интересовања, па чак и пријатеље.
Шта открива "косилице"
Бирају деци пријатеље и упућују са ким да се дружи. Такође, решавају и њихове конфликте и увек су на страни су детета. Пишу домаће задатке уместо да му помогну да их оно само реши. Када се појаве проблеми са другом децом и њиховим пријатељима, или чак са браћом и сестрама, одмах се убаце у средину. У ствари, не дају им ни прилику да то сами реше.