Магазин
Ова 3 српска предјела важе за најгорa: Прво место заузео "специјалитет" још из доба Југославије
Кажу да се о укусима не расправља, али када је реч о српским специјалитетима, расправама никад краја! Локално становништво за ова три предјела тврди да су најбоље што Србија има да понуди, али се корисници портала Тејст Атлас са њима баш никако не слажу.
Србија важи за земљу изузетних гурманлука: наш ајвар нашао се на високом 3. месту најбољих сосева на свету, док је комплет лепиња убедљиви победник када су у питању слани доручци. Међутим, има и оних јела која уопште нису одушевила гурмане из различитих крајева света.
Жива пљескавица из Седлара је најгоре српско предјело
Жива пљескавица није специјалитет новијег датума: она се у месту Седлари надомак Ваљева прави већ више од пола века и права је урбана легенда овог дела Србије. Међутим, иако се локалном становништу допада, кориснике портала Тејст Атлас оно уопште није одушевило. Штавише, прогласили су га за убедљиво најгоре предјело са наших простора! Главни састојци гурманског специјалитета необичног имена су млевена јунетина, со, бибер, туцана паприка, алева паприка, вегета, лук и уље, а када се све помеша, "пљескавица" се служи уз лепињу, у ишчекивању доброг роштиља.
Пихтије опет у самом врху најгорих домаћих специјалитета
Ко зна који пут заредом пихтије се налазе у самом врху "црне листе" Тејст Атлас Портала. Неки би рекли сасвим неправедно, али шта је ту је. Овај специјалитет обично се прави од јефтинијих делова свињског меса, попут главе или коленица, а месо се кува заједно са бибером, црним луком, шаргарепом и ловоровим листом док не постане толико мекано да се само одваја од костију. Након тога се са темељцем оно ставља у чиније, а пошто се све охлади, пихтије постају желатинасте структуре.
Лесковачка кавурма на трећем месту
Традиционално припремана у хладнијим месецима године, кавурма или спржа се најчешће везује за јужне делове Србије, односно за град Лесковац, по коме је она о добила име. За припрему овог специјалитета користе се црна и бела свињска џигерица, свињска глава, срце и слезина, као и дебела и танка цревца, која се добро и дуго крчкају заједно са чварцима. Поступак траје све док маса не постане компактна, након чега се она убацује у газу како би се скроз оцедила. Потом се она служи као предјело, најчешће уз додатак туршије.
