Како опсесија трансформацијама познатих уништава наше самопоуздање

"Сваког дана се суочавате са сликама савршене лепоте на друштвеним мрежама и због тога губите самопоуздање", каже Анастасија која је власника Инстаграм профила Бјути фолс, а преноси магазин "Вог". Инстаграм налог је покренула како би излечила сопствену несигурност али и да разоткрије колико су славни далеко од савршенства. "Сви мисле да су славни природни, а огроман новац се улаже у њихову појаву. Овако ћете схватити да су ваши идоли само обични људи баш као и ви", сматра ова инфлуенсерка.

Овакво становиште подржава и др Мајкл Киз, естетски хирург који на свом Инстаграм налогу појашњава које су процедуре на себи радиле познате личности. Др Киз сматра да је са моралног становишта важно едуковати људе да постоје овакве процедуре, и помоћи им да се не осећају лоше што нису природно савршени као њихова омиљена певачица или глумац. "Познате личности лажу о процедурама кроз које су прошли пре фотографисања, што може довести до тога да људи припишу њихов добар изглед генетици, њиховој линији за негу коже или фитнес програмима, које добро наплаћују ", каже др Киз.

Темељним проучавањем туђег лица и тела, упорно тражећи мане, више се наноси штета себи него што то има користи.

"Гледање оваквих слика пре и после, не чини да се људи осећају боље, него да се осећају још горе", каже Вирен Свами, професор социјалне психологије на Универзитету Кембриџ, а чија је специјализација слика тела и изглед човека. "Савршенство којем нам је речено да тежимо је изложено као илузија, идеал лепоте, и ако имамо довољно новца, ми то можемо да постигнемо. А када немате средства да то урадите, то је само још један начин на који не испуњавате очекивања". Професор сматра да када људи гледају ове слике осећају се узнемирено и очајно због својих тела, имају ниже самопоуздање и већа је вероватноћа да ће бити спремни да размотре естетску хирургију у будућности.

Познате личности су под већим притиском да се прилагоде немогућим стандардима лепоте и савршености. Док папараци и друштвене мреже проучавају сваку несавршеност њиховог лица и тела, звезде заказују операције након који их опет поменути медији коментаришу. Чини се као зачаран круг. Међутим, овај круг се тиче и оних који коментаришу. "Ако на познате личности гледате као на комбинацију делова тела о којима судите, велика је вероватноћа да ћете на крају третирати друге људе у свом животу и себе на исти начин", каже професор Свами.

Савремена култура ослања се на физички изглед, па је кључ успеха неретко савршена појава која фасцинира са ТВ екрана или из друштевних медија. Професор Вирен Свами сматра да би људи требало да се врате мало уназад и да запамте да сврха људског тела није естетска, већ функционална. "Када се фокусирате на функционално тело, тело које вам помаже да дишете, које вам помаже да се крећете, тада ћете се осећати много боље у вези са собом. Нешто што треба имати на уму следећи пут када будете листали Инстаграм".

Иако на први поглед делује забавно, проналажење мана на лицима познатих лако се окрене на тражење мана свету око нас, па и нама самима на исти начин. Разговор о туђим недостацима утиче на одрасле и формиране људе, а поготово може утицати на младе и децу. Да ли је важно у данашње време криза, вируса и савременог брзог живота робовати лепом телу или помоћи себи да тело које нас носи буде пре свега здраво, како би издржало све промене и изазове са који нас очекују.