Магазин
Понос може да утиче на спортске перформансе - мотивише, али и прецењује способности
Понос се описује као осећај задовољства након добро обављеног посла или узбуђење које настаје због неког доброг избора. Ипак, ако постаје наглашен осећај сопства или претерана жељу за изврсношћу, онда такав понос, тј. гордост може имати више штете него користи како за нас, тако и људе које су у нашој околини. И код спортиста је иста ситуација, те може да се одрази на успех, јер често утиче да професионалац прецени своје способности.
Почетком двехиљадитих, амерички бициклиста Ленс Армстронг, био је у великом успону у својој каријери. Остварио је седам узастопних победа без преседана на Тур де Франсу. Поред својих бициклистичких достигнућа, Армстронг је преживео рак и основао успешну добротворну фондацију, за подршку истраживању рака. Многи су га сматрали херојем.
Али, током његове каријере, било је навода о употреби дрога за побољшање перформанси и 2012. године је формално кажњен због допинга. Одузете су му све титуле.
То је трагично наслеђе човека који је инспирисао генерацију бициклиста, чије ће залагање за истраживање рака имати трајни утицај, а чији понос и претерана жеља за победом су га уништили.
Може да подстакне спортисте, али и да поремети динамику тима
Понос или гордост је уобичајена појава и посебно је наглашена у спорту, где иначе постоји култура хвалисања и самовеличања, која се понекад назива "маркетинг", а понекад је заправо прерушена у веру у себе. Понос дефинитивно има ефекат на спортске перформансе, наглашавају стручњаци, те може да снажно мотивише, да сачува осећај супериорности и сопствене важности, што може навести спортисту да да приоритет тренингу и стави себе на прво место. Али понос такође може довести до тога да спортиста прецени своје способности и поремети конструктивну динамику тима.
Прецењивање способности
Горда особа себе доживљава већом него што заиста јесте. Другим речима, то је кошаркаш која изводи ризичан ударац изван својих могућности, или верује да може да изнесе игру, без подршке свог тима. На овај начин, понос може наштетити перформансама.
Грешку у вредновању
Горди људи себе сматрају супериорном у односу на оне који теже мањим стварима и наглашено цене себе и своје интересе. Ефекат ове грешке на перформансе може бити различит - давање приоритета себи у односу на друге изгледа као одличан начин да се сузи обим бриге само на себе и изградњу сопственог успеха. Али у тимском окружењу, овај "порок" може да умањи конструктивне интеракције и доношење добрих одлука.
Поносни спортиста себе сматра супериорнијим - бољим, бржим, јачим, важнијим. Али чак ни најуспешнији спортиста неће остати ту дуго, јер увек постоји још неки спортиста, спреман да заузме њихово место. Из тог разлога, гордост може натерати спортисту да очајнички жели да победи, иако је врло јасно да је највећа тајна поноса та да је увек угрожен, пише Сајколиџи Тудеј.
