Сфинге у Санкт Петербургу: Камени дивови који спроводе у дело проклетство египатског фараона

Обично се сфинге везују за Египат, али веровали или не, оне нису реткост ни у Северној престоници Русије. Међутим, оно што многи не знају јесте како и када су се оне појавиле тако далеко од своје постојбине и због чега се за њих везују бројне легенде?

Египатске сфинге се "селе" у Санкт Петербург

Почетком 19. века у Европи је почела да расте заинтересованост за источњачке и арапске културе, а овај тренд није заобишао ни Санкт Петербург. Тако се у музеју у Павловску појавило Египатско предворје, које су красиле статуе у истоименом стилу, у Царском селу - Египатска пирамида, а у центру града и Египатски мост.

У исто време, у Египту је пронађен велики број сфинги, које су вековима чамиле под наслагама песка. Неке од тих монументалних скулптура запале су за око официру Андреју Муравјову, који је у то време боравио у Египту. Одушевљен сфингама, он је упутио писмо руском амбасадору молећи га да преговара са царом око куповине ових грдосија.

Сфинге су замало завршиле у Француској

Цару се испрва идеја уопште није допала, али је после наговарања ипак попустио. Након тога је уследио дуг и мукотрпан период током кога су се решавала бирократска питања, али се у последњем тренутку испоставило да је Француска била бржа и да су све сфинге које су изабрали Руси већ спремне за транспорт.

Међутим, револуција која је захватила Француску 30-их година 20. века је ствари окренула у корист Русије. На пролеће 1932. године, сфинге су, након годину дана путовања, свечано пристигле у луку у Санкт Петербургу. Још пуне две године оне су самовале у луци, све док пристаниште није адаптирано тако да може да прими камене скулптуре.

Проклетство египатских фараона

Од како су сфинге "крочиле" на руско тло, око њих се створило небројано много легенди. Према најраспрострањенијој од њих, будући да су оне измештене са места на коме је требало да буду заувек (поред гробница египатских фараона), сви који су учествовали у "селидби" треба да очекују казну, а проклетства ће се низати и сустизати и наредне генерације, све док се сфинге не врате кући.

Ову легенду поткрепљују и многи трагични догађаји: археолог Јанис Атоназис, који их је ономад откопао из песка, погинуо је при неразјашњеним околностима. Један за другим, као покошени, умирали су и рођаци официра Муравјова који је иницирао куповину сфинги. Приликом истовара скулптура једна од њих је се откачила и готово потопила брод, а капетан који их је превозио и сви чланови посаде умрли су у јако кратком периоду.