Србија и Балкан

Подигнута оптужница против припадника Армије БиХ због злочина над српским цивилима

Осумњичен је Мустафа Гегај, официр безбедности и ратни иследник у затворима у Храсници, у којима су мучени и ликвидирани српски цивили, али и у којима су се извршавала силовања Српкиња, међу којима је било и малолетница
Подигнута оптужница против припадника Армије БиХ због злочина над српским цивилимаwww.globallookpress.com © Thomas Frey

Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло је оптужницу против Мустафе Гегаја због ратног злочина над српским цивилним становништвом на подручју сарајевског насеља Храсница током 1992. године.

Гегај се терети да је за време рата у својству припадника Првог корпуса такозване Армије БиХ у објектима за затварање у Храсници лично учестововао у мучењу српских цивила. Терети се за тешке облике злостављања, као и за наношење трајних физичких и психичких повреда девет жртава, које и данас имају последице, саопштено је из Тужилаштва БиХ, јавља РТРС.

У овим објектима су били незаконито затварани цивили српске националности са подручја Храснице, Бутмира и Соколовић Колоније, а међу њима и жене, као и малолетна девојка.

"Оптужница је прослеђена на потврђивање Суду БиХ", саопштено је из Тужилаштва.

Према ранијим сведочењима силованих жена које су успеле да преживе тортуре у напуштеним становима, главни организатор притварања Српкиња, био је управо Мустафа Гегај. Према речима жена, силовале су их и физички малтретирале углавном особе у униформама.

У кривичној пријави која је поднета 12. јула 1996. године, наводе се имена 12 силованих Српкиња, међу којима је и једна ученица која је убијена.

За злочине на овом подручју, напуштени станови претварани су у "јавне куће" у којима се, над заробљеним женама, иживљавао командни кадар и сарадници блиски Гегају.

Српски цивили који су током ратних година били смештени у озлоглашеним затворима на подручју Храснице, од којих је један био у просторијама Основне школе "Алекса Шантић", а други у гаражама у овом насељу, месецима су мучени. Многи нису преживели злостављање, а они који јесу, истицали су да су последице бруталности којој су били изложени, не само психичке већ и физичке. 

Преживели су, у својим ранијим сведочењима, покушавали детаљно да опишу тортуре кроз које су пролазили у овим затворима. Према њиховим речима, нису имали ни минималне услове за живот – спавали су на бетону, у гаражама без прозора, имали су један или два оброка дневно, који се састојао од свега 12-13 кашика течности и једне кришке хлеба. 

Затвореници су током боравка у Храсници били "гладни и жедни", а сви су, укључујући и жене, смршали од 25 до 50 килограма. 

На идејама за мучење Срба позавидели би им и нацисти 

Према исказу једног заробљника који је присуствовао иживљавању над српским цивилом, описао је детаље мучења и испричао шта су биле његове последње речи:

"Видиш какав сам, леђа су ми плава, обливена крвљу, крв се згрушала, земљаче, ако останеш жив, поздрави моју децу и жену, ја нећу преживети."

Славко Јовичић Славуј, који је у сарајевским логорима Силос у Тарчину и Храсници провео укупно 1.334 дана, причао је да су Срби у Храсници мучени на најбруталније начине, а за муслимане који су били "челници" ових логора изјавио је својевремено да би им "позавидели и нацисти".

"Једно вече, у јулу 1993, извели су нас из логора да сахранимо једног убијеног Србина. Ни име му не знам. Локација је била код школе. Избројао сам то вече 123 гробна места. Мотке су биле забијене уместо крстова. По завршетку рата, негде 1996. године, дошао сам у Храсницу са Унпрофором на локацију где смо сахрањивали убијене Србе. Све је било прекопано, а лешеви однети", рекао је Јовичић.

Голгота Срба са ширег подручја Сарајева забележена је и у књизи "Злочини у Храсници", аутора Данила Џелетовића, који је током рата у Босни и Херцеговини био ратни инспектор МУП-а Републике Српске.

image