Дачић незадовољан посетом Хрватској: Пленковићев "хладан туш"
Након завршене посете Хрватској током божићних празника, шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је да је незадовољан обраћањем хрватског премијера Андреја Пленковића.
Каже да се током прошлонедељног сусрета у Загребу трудио да не говори о темама о којима се Србија и Хрватска не слажу, у маниру нове агенде отопљавања односа на релацији Србија - Хрватска.
Дачић, који се 6. јануара обратио окупљенима на божићном пријему Српског народног већа (СНВ) у Загребу, као и Пленковић, рекао је да се тог дана, према инструкцијама председника Србије Александра Вучића, трудио да не говори "о нечему о чему две стране мисле различито".
"Нисам потпуно задовољан како је Пленковић говорио, није могао питање агресије да не помене, а ја сам говорио пре њега, и нисам био у прилици да одговорим. Мислим да није било место за тако нешто. Ако истичемо само око чега се не слажемо, нећемо далеко стићи", казао је Дачић.
Пленковић је на пријему рекао да је потребно унапредити односе Србије и Хрватске, али је додао да помирење мора да се темељи "на чињеницама и истини".
"Хрватска је била жртва агресије Милошевићевог режима и та чињеница живи са нама, живи са породицама несталих, са војницима, бранитељима, цивилима. То наслеђе је тешко", казао је Пленковић.
Председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац, лидер Срба у Хрватској и домаћин Божићног пријема СНВ-а, казао је вечерас у истој емисији да је тај скуп "дошао као изненадни догађај који је отворио неку могућу перспективу за побољшање односа", после догађаја са негативним набојем.
Пуповац је указао на две позитивне димензије скупа у Загребу, наводећи да је једно "исказана спремност за разговор", а друго почетак тог разговара у формату министар Дачић и министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман, "који је био реално могућ у овом тренутку".
Пуповац, који је дан уочи Божићног пријема СНВ-а у Загребу потписао Декларацију о сарадњи Срба из Хрватске и Хрвата из Србије са Томиславом Жигмановим, председником Демократског савеза Хрвата у Војводини и министром у Влади Србије за људска и мањинска права, рекао је да се једино кроз разговор може обнављати поверење између водећих представника Србије и Хрватске.
"Много ствари се догодило, било је много порука у медијском простору које продубљују неповерење, политички језик који се користи не доприноси изградњи поверења, много је ствари које су водеће људе удаљиле, као што су удаљиле и две земље и сада је благородна ствар што се то догодило и што је премијер Пленковић то прихватио", навео је Пуповац.
Жигманов је у емисији РТС-а рекао да је за њега "најосетљивије питање ратова, наслеђа, несталих, које има и најдубљи и највећи хуманистички значај".
Додао је да би отворена питања требало решавати "у техничкој сарадњи, разменом података, и без великог присуства медија".
На констатацију да постоји утисак да Хрвати имају сва права у Србији, Жигманов одговара да свега пет одсто ђака из хрватске мањине похађа школу на хрватском, и да "може на прсте једне руке да се наведе" колико је људи из хрватске заједнице запослено у јавном сектору Србије у последњих десет година.
"Нисмо имали утицаја у доношењу одлука које нас се тичу, обележавани смо као да величамо усташтво у образовном систему", навео је Жигманов.
Додао је да је било и позитивних корака попут откупа родне куће бана Јосипа Јелачића у Петроварадину, и отварања одељења на хрватском језику у Суботици.