Женски либидо у 20, 30, 40 - како се мења сексуалност током година

У друштву влада убеђење да се сексуалност гаси,  када се жена ближи четрдесетој и педесетој години, али - да ли је то заиста тако? Да бисмо добили одговор на ово питање важно је да разумемо који су то чиниоци сексуалности и кроз које промене женско тело и психа пролазе кроз године.

Сексуалност у себе укључује многобројне факторе: ниво енергије, мишићни тонус карличног дна, начин размишљања по питању секса, разумевање где су распоређене ерогене зоне као и на који начин их стимулисати, али и ниво сексуалне конституције - урођеног фактора на који је немогуће утицати или мењати га.

Двадесете - време када жена упознаје своје тело

Уколико бисмо сагледали ово питање са тачке гледишта физиологије - са 20 година концентрација тестостерона у организму довољно је висока, као и ниво енергије. Ипак, у узрасту од 20 година, жена често не познаје своје тело, не зна где се налазе ерогене зоне, као и на које начине их стимулисати, нема ни довољно сексуалног искуства, што доприноси  да има нижи ниво сексуалности и не баш квалитетан сексуални живот. Секс у том узрасту често има "алтруистички" карактер, а многе жене фокусирају се на то да свом партнеру приуште задовољство, стављајући свој ужитак и потребе на друго место, или их чак потпуно их игноришући.

Још једна карактеристика двадесетих година јесте непризнавање своје сексуалности. Негативне поставке које су формиране од стране родитеља и друштва, могу у великој мери утицати на жену и осујетити природни ток препознавања сексуалности и прихватања свог тела. Жене се често осећају несигурно у својој кожи, стиде се свог тела у присуству партнера, и живе у страху да их партнер неће прихватити таквим какве јесу.

Тридесете - експериментисање више није табу

Када уђе у тридесете године, жена у већини случајева већ стекне одређено сексуално искуство, постане сигурнија у себе и спремна је да уђе у озбиљније и стабилније емотивне односе, који ће јој додатно пружити осећај сигурности и комфора. Целулит и стрије више нису проблем, како је то можда било у двадесетим годинама.

У тридесетим је другачији и начин размишљања  - експериментисање све мање постаје табу тема, а комплекси, несигурности и страхови које је имала у двадесетим полако нестају: жена већ врло добро зна шта жели, познаје своје тело и који начин стимулације одређених ерогених зона јој пружа задовољство и слободна је да то искомуницира са партнером, а резултат свега тога јесте далеко квалитетнији и засићенији сексуални живот.

Четрдесете - период зреле и освешћене сексуалности

Ако је у тридесетим жена врло добро знала шта жели - у четрдесетим је у то сасвим сигурна, а још је сигурнија у то шта не жели. Свесна је начина на који јој партнер може пружити задовољство, своје тело је упознала до танчина и потпуно је слободна да све своје сексуалне фантазије спроведе у дело. Све чега се плашила и није смела себи да дозволи са двадесет или тридесет година, сада је право време да реализује.

Ипак, четрдесете имају и другу страну медаље - у овим годинама може се десити да се у спаваћу собу ушуња рутина, а однос са партнером доживи неку врсту захлађења. Зашто се то дешава? Најчешће је узрок томе засићеност феромонима партнера, који су важан фактор када је јачина либида у питању. Наравно, то није нешто што је немогуће исправити: важно је освестити тренутак када је либидо почео да се смањује, отворено разговарати са партнером о својим жељама и потребама, па чак и истражити различите технике у сексу које могу унети нову енергију у сексуални живот. На овај начин, не само да ће сексуални живот доживети нову епоху, већ ће и однос да добије потпуно нову димензију.

Никако не треба испустити из вида да са годинама хормонални панел трпи значајне измене - од почетка пубертета либидо се постепено повећава, како расту нивои естрогена, прогестерона и тестостерона, док са уласком у пету деценију и падом хормона у перименопаузи и менопаузи, либидо може осетно да опада. Будући да је сваки организам другачији, могу се јавити и другачије физиолошке потребе, али и осетити - некада су узрочници смањеног либида болни и непријатни односи услед ових хормоснких промена (попут сувоће или атрофије вагине), а некада и једноставно губитак жеље за блискошћу због ниског нивоа хормона.

Ипак, већи утицај на либидо може да има начин на који себе доживљавамо, да ли допуштамо себи да уживамо у свом телу, у сексу и у животу, и да ли радимо на себи како бисмо негативне поставке које су нам наметнуле породица и друштво исправили.