"Ваздушни рат": Да ли ловачки авиони F-16AM могу Кијеву да донесу превагу на фронту?

Портпарол украјинског ратног ваздухопловства пуковник Јуриј Игњат рекао је да би у следећим фазама испоруке савременог западног наоружања јединицама украјинске војске, могла да стигну укупно 24 ловачка авиона, истина без тачне назнаке који би то авиони могли бити.

"Ради се о два батаљона (ескадриле, примедба аутора) са по 12 авиона. Ово је нови пакет војне помоћи који украјинска војска намерава да тражи од својих међународних савезника", наводи шпански "Паис".

Руска "небеска крстарица" Су-35С демонстрирала врхунски квалитет током специјалне војне операције

Нема никакве сумње да би Украјинци највише волели да се у њиховим ваздухопловним снагама нађу амерички вишенаменски ловачки авиони F-16, али не би имали ништа против ни да добију француске „рафале“ или шведске „грипене“. Они признају ће бити потребни месеци интензивног рада на оспособољвању летних посада и за формирање квалитетне земаљске подршке овим скупим и компликованим борбеним летелицама.

Министар одбране Украјине Алексиј Резников скоро је рекао да би се на следећем, деветом, састанку Контакт групе за одбрану Украјине, који би требало да се одржи у немачкој ваздухопловној бази Рамштајн у фебруару, могла донети одлука и о слању борбених авиона.

Подсећамо да је и украјински председник Владимир Зеленски, након званичне најаве испоруке основних борбених тенкова западних држава, затражио да се војна помоћ прошири и на борбене авионе и ракете.

Холанђани први понудили своје авионе

У међувремену, са Запада је стигла само једна понуда која би могла да пружи назнаке о каквим се конкретно типовима борбених летелица размишља на Западу за слање Украјини. Холандски министар спољних послова Вопке Хукстра је недавно рекао да Хаг разматра могућност да, уколико то Кијев званично затражи, пошаљу вишенаменске ловачке авионе F-16 Fighting Falcon (верзија F-16AM-једносед F-16BM--двосед). Он је напоменуо да за Холандију нема никаквих табу тема када се говори о испоруци борбених летелица. Треба напоменути да Холандско ратно ваздухопловство у свом саставу има укупно 61 летелицу у варијантама F-16AM/BM Fighting Falcon.

Украјина одавно настоји да набави западне савремене борбене летелице, међутим, њихову испоруку усложњава неколико фактора. Конкретно, проблем је у логистици, јер у Украјини не постоје одговарајуће полетно-слетне стазе, нема оспособљених пилота који би њима управљали, а за чију обуку је потребно време, недостају технички капацитети и специјални алати, као и решеност западних земаља да сарађују и на том пољу.

Украјинци сматрају да су прва три проблема решива у врло кратком временском периоду, док је четврти проблем изван њиховог досега. Наиме, у Кијеву сматрају да западне  земље страхују да ће испоруком борбених авиона бити пређена „црвена линија“, што би изазвало одговор Москве. Према њиховим речима управо оклевање „савезничких“ земаља директно утиче на дешавања на фронту, где се украјинска војска налази у стратешкој дефанзиви.

Опште информације о ловцу Ф-16

Авион Ф-16 је једномоторни ловац-бомбардер, средњокрилац код кога је доста добро решена аеродинамичка концепција летног змаја. Приликом конструисања овог авиона ваздухопловни инжењери су продужили нападну ивицу која се налази у корену крила и добили летелицу која може у контролисаним условима да трпи велике нападне углове.

Захваујући примени нове технологије, летни змај је постао крући и чвршћи, а проширен је и капацитет за гориво чиме је F-16 добио већи долет од авиона сличних димензија. Структура авиона је јефтина и лака за производњу и одржавање.

Летелица је доминантно направљена од легуре алуминијума (80 одсто), затим челика (8 одсто), композитних материјала (3 одсто) и титанијума (1,5 одсто).

Судар оклопних „титана“: Може ли Т-90М „пробој“ да изађе на мегдан западним тенковима?

Одржавање је значајно поједностављено повећањем броја приступних тачака на авиону у виду панела, те се летелици може прићи и у пољским условима ван хангара. Конструктори су се потрудили да пилот има што бољи преглед интеграцијом капљичастог облика поклопца кабине, што је од велике важности у блиској борби. Специфичним интервенцијама на избацивном седишту створени су услови да пилот што дуже може да издржи гранична оптерећења приликом оштрог маневрисања.

Кокпит је дизајниран да у поптуности буде подређен пилоту. Командовање је обезбеђено системом HOTAS, што значи да су све битне команде смештене на командној палици и ручици гаса, те пилот током обављања задатка не мора да склања руке са њих.

Панел испред пилота садржи показиваче као што су HUD (Head Up Display) који приказује све релевантне податке везане за лет и задатак, и један или више HDD (Head Down Display) на којима су приказани подаци везани за авионске и оружне системе, као и мултифункционални дисплеј који показује податке о радарској ситуацији у ваздушном простору, или дигитиалну мапу која олакшава навигацију.

Произведено их је укупно 4.400, највише у верзији F-16C/D Block 50/52.

Анализа модификације F-16AM/BM која се нуди Украјини

Холанђани намеравају да Украјини пошаљу ловце који су прошли пакет модернизације познатији као Mid-Life Update (MLU). Овај пакет има за циљ да техничко-тактичке способности летелица F-16A/B што више приближи стандарду који је употребљен на модификацијама F-16C/D Block 50/52. Ове верзије авиона су добиле ознаке F-16AM/BM (једносед/двосед).

Програм модернизације је подразумевао интеграцију снажнијег радара AN/APG-66(V)2A са унапређеним процесором за обраду сигнала, који у односу на претходника има бољи ефективни домет (150км*) и функције једновремене детекције и захвата циљева у сложеним метеоролошким условима.

Поред ваздушних циљева радар може да открива и прати фискне и покретне циљеве на земљи, са тим да му је у основном пакету модернизације усмерење на борбу са циљевима у ваздуху. Летелица је добила систем за размену података "Линк-16", могућност употребе ваздухопловних бомби ГБУ -30/32 са ГПС корекцијом, као и систем индикације на пилотској кациги који је важан у блиској ваздушној борби. Подигнут је ниво поузданости и поједностављено одржавање.

Први купци модернизованих борбених летелица F-16AM/BM биле су Белгија, Данска, Холандија, Норвешка и Португалија. Касније је ове летелице набавило још неколико земаља у разним пакетима модернизације.

Важно је истаћи да су у међувремену одмакли програми модернизације ових летелица, који могу да буду примењени код будућих украјинских авиона. Они се пре свега односе на даље побољшање техничко-тактичких способности за борбу против ваздушних циљева на кратким, средњим и великом дистанцама, али и циљева на земљи.

Од ракета кратког домета издваја се AIM-9 Sidewinder ефективног домета до 35км која је опремљена инфрацрвеном самонавођеном бојевом главом.Ове летелице су оспособљене и да употребљавају ракете IRIS-T домета до 25км. Ту се налазе и ракете AIM-120 AMRAAM средњег домета које су намењене борби против ваздушних циљева на средњим даљинама, или како се у стручној литератури може прочитати „преко хоризонта“. Ове ракете се на циљ наводе у два режима: инцерцијално и радарски, тачније на крају путање се активира самонавођена радарска глава која детектује циљ и на њега наводи ракету. Ефективни домет ове ракете зависи од њене верзије али у просеку достиже око 100-105км.

На летелицу је уграђен је нишанско-навигацијски подтрупни контејнер "снајпер" који је ефикасан приликом употребе вођених убојних средстава класе ваздух-земља и побољшан систем за борбу против непријатељских радара помоћу противрадарских ракета.

Унапређени су комуникациони уређаји и комплекс за контролу целог система, те повећана отпорност на електронско ометање. Проширен је пакет наоружања који обухвата високопрецизне ваздухопловне бомбе GBU-12 PAVEWAY II, GBU-39, GBU-49 Enhanced Paveway II и GBU-54 JDAM.

Оно што може да буде посебно опасно је техничка могућност ових летелица (напредни пакети модернизације) да употребљавају савремене типове наоружања против широког спектра циљева, на великим даљинама. Издвојићемо посебно проблематична убојна средства чија би употреба засигурно довела до реакције руске армије и ескалације ратног пожара:

1. Тактичке „једреће“ ваздухоплповне бомбе са сателитским навођењем AGM-154 JSOW које у зависности од верзије могу да погоде циљ на даљини од 110-560км. Ова бомба носи пробојно-рушећу бојеву главу масе 450кг која приликом експлозије ствара термобарични ефекат. Њена оплата је направљена по технологији „стелт“ и представља захтеван циљ за радарско-осматрачка средства ПВО. Летелице које употребљавају најнапредније верзије ових бомби (Блок 3) немају потребу да улазе у зону противничке ПВО.

2. Последња модификација ракета класе ваздух-ваздух AIM-120D AMRAAM која спада у пројектиле средњег/великог домета. Она представља четврту етапу у развоју ракете која је направљена на бази AIM-120C-7. Ракета је опремљена двосмерним комуникационим каналом, а усвершен јој је инцерцијални систем навођења који је увезан са ГПС. Ефективни домет ове ракете је респектабилних 180км, што може да угрози практично све савремене руске ловце.

3. Противбродска крстарећа ракета ваздухопловног базирања AGM -84 "харпун". Ради се о ракети малог габарита која лети дозвучном брзином (око 850 км/ч). Она је опремљена парчадно-разорном бојевом главом масе 225кг. Ефективни домет у зависности од платформе са које се лансира (поред авиона њом су наоружани површински бродови и земаљски обалски системи) се креће у распону од 90-220км (верзија која је настала на бази ракета СЛАМ и до 280км). На циљ се наводи инерцијално, а у терминалном делу путање се активира самонавођена активна радарска глава ознаке AN/DSQ-28, која претражује простор у сектору од 45 степени у односу на правац ракете. Максимална даљина детекције и захвата површинског брода еквивалента разарача је до 40км, а патролног чамца око 18км. Ова ракета може да буде веома опасна против површинских бродова у саставу руске ратне морнарице.

4. Крстареће ракете високе прецизности класе ваздух-земља AGM-158 JASSM. Најнапреднији пакети модернизације F-16AM/BM у својој понуди имају вишенаменске радаре AN/APG-83 Scalable Agile Beam Radar (SABR) са активном фазном радарском решетком домета преко 350км* који могу да употребљавају веома савремена убојна средства. Основна намена ове ракете је уништавање изузетно утврђених земаљских објеката заштићених системом ПВО, у свим метео условима, без обзира на време (дан/ноћ). Њихов ефективни домет омогућава борбеним летелицама да не улазе у зону покривања противничке ПВО. Ракета је направљена по „стелт“ технологији која значајно смањује рефлективност радарских таласа (невидљива за већину радара). Покреће је турбомлазни мотор који јој обезбеђује подзвучну брзину крстарења. Ракета се наводи комбиновано (инерцијални систем + ГПС) који је веома отпоран на електронско ометање, док се у завршници путање активира савремена инфрацрвена самонавођена бојева глава. У бојевом блоку се налази компактна пробојна бојева глава Ј-1000 (серијска ознака WDU-42/B) масе 450кг. Тело бојеве главе је направљено од легуре волфрама који не напуњен са 109кг експлозива AFX-757 изузетно велике разорне снаге. Ефективни домет базичне ракете је до 370км, док њена оперативно-тактичка варијанта може да погоди циљ на даљини до 1.000км са максималним скретањем до 2,4м.

На колико авиона у модификацији F-16AM/BMКијев може да рачуна

Европске земље које поседују верзије вишенаменских ловачких авиона у варијанти F-16AM/BM а које би хипотетички могли да буду послани у Украјину:

• Белгија: 44 F-16AM Fighting Falcon (једносед); 9 F-16BM Fighting Falcon (двосед)
• Данска: 34 (+8) F-16AM Fighting Falcon; 10 F-16BM Fighting Falcon – од чега је 30 оперативно.
• Холандија: 61 F-16AM/BM Fighting Falcon
• Норвешка: 30 F-16AM Fighting Falcon; 5 F-16BM Fighting Falcon (налазе се у фази повлачења из употребе услед преласка на ловце 5 генерације F-35)
• Португал: 26 F-16AM Fighting Falcon; 4 F-16BM Fighting Falcon
• Румунија: 13 F-16AM Fighting Falcon; 3 F-16BM Fighting Falcon

Укупно: око 250 авиона у верзији F-16AM/BM

Колико је времена потребно за преобуку украјинских пилота 

Процене су да да би програм преобуке најискуснијих украјинских пилота за управљање ловачким авионима F-16AM/BM трајао шест до осам8 месеци. Програм се састоји из пет етапа које садрже блок теоријске наставе упознавања са структуром и основним функцијама ловца, као и хаваријским процедурама приликом отказа авиона услед квара или поготка ракетом, обуке на авиосимулаторима на коме се методично обрађује комплетан садржај теоријског дела предавања, етапа у којој се изводе четири лета на двоседу F-16D, после чега иде и први самостални лет на једноседу F-16C. Након тога се улази у етапу која обухвата укупно шест летова (укључујући лет у ноћним условима и лет у групној формацији), као и контролни лет у којем се проверавају практично све претходне фазе обуке. 

Након савладавања пилотажних техника, започиње фаза бојеве обуке. У сегменту обуке за борбу против непријатељских циљева у ваздуху укупно се изводи 26 летова где се пролази обука употребе целокуоне номенклатуре убојних средстава класе „ваздух-ваздух“ које користи авион, и увежбавање тактичких маневара у условима ваздушне борбе на блиским и средњим дистанцама.

Након тога се улази у блок обуке са истим фондом летних часова, у коме се пилоти обучавају за употребу убојних средства класе „ваздух-земља“ у циљу уништавања фиксних и покретних земаљских мета (индивидуални / групни) на свим даљинама, уз употребу тактике која је специфична за бомбардерсе задатке. Овде имамо и допунски специјалистички сегмент обуке који је конципиран за борбу против средства ПВО, а који се реализује на ловцу-бомбардеру F-16 Block 50.

Поставља се питање колики је временски период довољан да Украјина у идеалним условима, на својој територији, обезбеди базирање једне ескадриле ловаца F-16AM/BM. Сматра се да би цивилни аеродроми због величине своје полетно-слетне стазе могли своје капацитете да пренамене у року од једног до три месеца.

Што се тиче војних аеродрома, код којих су потребни захтевнији грађевински радови (проширење и адаптација полетно слетних стаза, израда хангара, складишта са убојним средствима, техничке базе и комуникационе опреме) они би могли да се оспособе за пријем нових ловаца у периоду не мањем од шест месеци. У почетку би свакако била употребљена и аеродромска инфраструктура на територији Пољске која већ поседује неколико ескадрила ових ловаца.

Усвајање борбених летелица четврте генерације F-16AM/BM ће значајно повећати борбене могућности украјинске војске за извођење ловачких и бомбардерских задатака на театру борбених дејстава. То су универзалне борбене платформе које могу веома успешно да дејствују против широког спектра циљева на води, копну у ваздуху.

Међутим, основни проблем је што би за супарника имали руско ратно ваздухопловство и јединице ПВО, које су по квалитету али и квантитету, вероватно најјаче на свету.

Довољно је само навести ракетне системе С-300ПМ1/ПМ2, С-400, С-300В/ВМ и сл. чији ефективни домет достиже даљине 250-300 па и 400км. У пракси, ове летелице ће морати да дејствују изван зоне руске ПВО која покрива централни и источни ваздушни простор Украјине закључно са Кијевом. Једино енклава око Лавова, Ивано-Франковска и сл. била би безбедна од руске ПВО ако искључимо руску авијацију која поседује ракете домета 300+км (Су-35С/МиГ-31БМ, искључивши и могућност да руска војска привуче своје далекометне системе у зону где се изводи специјална војна операција), одакле би могле да нападају руску тактичку и оперативну дубину фронта око Херсона, и евентуално рубних подручја Донбаса.

Ово намеће оправдани закључак да би ефективна употреба ових авиона морала да укључи планирајуће бомбе AGM-154 JSOW и крстареће ракете AGM-158 JASSM које би могле да угрозе стратешке објекте руске армије што би довело до ескалације ратног сукоба чији ток се не може предвидети. Дакле, ове летелице би се ограничиле на заштиту ваздушног простора Кијева и украјинских градова на западу земље од напада руским крстарећим ракетама Х101/ "калибар" и посебно камиказа-дронова „герањ-2“ које су направиле озбиљну штету објектима критичне инфраструкуре и кључним војним објектима и производним капацитетима украјинске војне индустрије.

У другом случају, који би укључивао њихову употребу у зони Специјалне војне операције, ризикују се озбиљни губици којима нису склони западни стратези када је у питању њихова софистицирана борбена техника, а посебно авиони.