Свет
Јавни дуг САД највећи од Другог светског рата: Америци прети дужничка криза (ВИДЕО)
Амерички трговински дефицит достигао неславни рекорд, председавајући Представничког дома предлаже дубоке резове у буџету за одбрану
Председавајући Представничког дома америчког Конгреса Кевин Макарти жели да смањи буџет за одбрану како би осигурао да америчка економија прегура наредних 10 година.
"Ви заслужујете истину и почнимо са чињеницама. Наш јавни дуг је превисок. И проблем се погоршава, а не решава се. Наш дуг сада износи 31 билион долара, што је више од целокупне америчке економије, 20 одсто више од БДП-а. Наш јавни дуг је већи него било када од Другог светског рата", поручио је Макарти.
"Ако наставимо ову политику, онда ћемо у наредних 10 година потрошити још 8 билиона само на камате, што је много више од данашњег федералног буџета. Ово није одрживи развој. Када је дуг превисок, резултат је инфлација. А то значи да су запосленим Американцима - након инфлације и пореза - смањене плате. А сада су се уобичајена јаја као основа америчког доручка од извора протеина претворила у симбол луксуза", додао је Макарти.
Новопостављени председавајући предложио је смањење буџета Пентгона за 75 милијарди долара како би смањио целокупну владину потрошњу али и издатке на војску са овогодишњих 857 милијарди на 782 милијарде долара.
Директор федералне политике у Националном синдикату пореских обвезника, Ендру Лауц сматра да би рез, ако буде усвојен, могао да буде много већи и дубљи него што се мисли.
"Верујем да би смањење било веће од 75 милијарди долара. То је смањење од 75 милијарди долара у односу на ниво из 2023. године. Буџетски одбор још није изашао са својом новом проценом, али претпостављам да сада планирају да ће бити већа од 857 милијарди долара за националну одбрану за 2024. годину", рекао је Лауц порталу "Риспонсибл стејткрафт".
"У односу на то ново предвиђање, равна линија од 782 милијарде долара за фискалну 2024. годину могла би бити ближа резу од 100 милијарди долара", додао је Лауц.
Ако Макартијев предлог прође, то би било једно од највећих једногодишњих смањења буџета Пентагона у историји.
Иако је далеко од извесног да ће Макарти имати подршку да осигура да се такви драматични резови заиста догоде, могао би да има подршку прогресивних демократа који су раније ове године тражили смањење буџета Пентагона. Оно што је сасвим извесно је да ће наићи на притивљење "јастребова" у Конгресу, посебно имајући у виду да је овогодишње повећање буџета Пентагона лако прошло и Представнички дом и Сенат, и мало је вероватно да ће "напредњаци" пристати на идеју о свеобухватном смањењу буџета.
Једно од највећих питања око овог предлога је његов потенцијални утицај на америчку помоћ Украјини. Неколико републиканаца, укључујући републичког представника Мета Гетц са Флориде, оштро се противи слању милијарди долара помоћи Кијеву, а сам Макарти је крајем прошле године рекао да америчка помоћ не би требало да представља "бланко чек".
Рекордни трговински дефицит у 2022
Хронични дефицит у америчком трговинском билансу прошле године је достигао нови рекорд. Увоз је премашио извоз за више од 948 милијарди долара, саопштило је Министарство трговине у Вашингтону.
Сједињене Америчке Државе су 2021. увезле за 845 милијарди долара више робе и услуга него што су извезле.
Само у трговини са Кином дефицит је износио 382,9 милијарди долара у 2022. години, што је повећање од 29,4 милијарде долара у односу на претходну годину. Трговински дефицит са ЕУ износио је 203,9 милијарди долара.
Огроман трговински дефицит показује да САД економски живе изнад својих могућности – односно да троше знатно више него што производе. Међутим, ову празнину попуњава увоз страног капитала, јер су САД као локација такође веома тражене међу инвеститорима због америчког долара као кључне валуте.
Бивши амерички председник Доналд Трамп је у више наврата тумачио традиционално висок дефицит као знак да његову земљу пљачкају друге стране земље, због чега је и затегао трговинске односе са некима, укључујући Кину.
Пекинг је сада пооштрио тон у трговинском спору са САД који тињао годинама. На састанку Светске трговинске организације (СТО), кинески представник је Америку назвао "силеџијом који крши правила".
Изјава кинеског изасланика у СТО Ли Чеганга била је реакција на недавни потез америчке администрације која је поднела приговор на пресуду СТО која је утврдила да САД крше међународна правила у вези са царинама на челик и алуминијум наметнутим током Трамповог председавања.
Ни трансатлантски трговински односи нису без напетости. Такозвани Закон о смањењу инфлације (ИРА) изазива негодовање у ЕУ. Овај пакет субвенција за промовисање климатски прихватљивих технологија фаворизује компаније које производе у Северној Америци – што је узнемирило ЕУ. ИРА је првенствено усмерена на Кину, што би могло довести до нових трговинских спорова широм света.
