Које дронове купује Србија?

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у уторак, да ће Србија у наредних 48 сати потписати први уговор са Уједињеним Арапским Емиратима о куповини њихових дронова-самоубица.

Вучић је рекао да ћемо већ у наредних пет или шест месеци имати прве српске дронове-самоубице у Војсци Србије.

"То су дронови-самоубице и биће на територији Србије, а и ми ћемо, надамо се, већ у наредних пет или шест месеци моћи да имамо прве српске дронове-самоубице у Војсци Србије", рекао је Вучић новинарима на Међународном сајму наоружања и војне опреме "Идекс 2023" у Абу Дабију.

Председник је током посете престоници УАЕ рекао и да су "дронови будућност". "Биће велика борба између одбране и напада, да ли ћете брже да развијате дронове или одбрану од тога. Морате и једно и друго, али одбрана не сме да буде скупља од напада", изјавио је он.

Сличне поруке послао је и државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић, који је рекао да беспилотне летелице из беспосадне платформе у ширем смислу представљају реалност савременог ратовања, а намера Србије је да што пре овлада тим способностима. 

"То показује трагични сукоб у Украјини и неки други ратови и наша је жеља да Војска Србије овлада тим способностима у кратком периоду. Поготово када говоримо о малим дроновима самоубицама, показало се да они - када наступају у великим ројевима - имају огромну ватрену моћ, а да за сада не постоји ефикасан систем одбране", рекао је Старовић.

Шта ће Србија купити?

Председник, ипак, није изнео много детаља у вези са дроновима које Србија планира да купи. Како преноси специјализовани ваздухопловни портал "Танго сикс" (Tango Six), највероватније се ради о дроновима које производи емиратски војни конгломерат "Еџ" (Edge), који за циљ има "истраживање, развој и производњу наоружања и војне опреме уз императив да Емирати у неком тренутку, постепено, пређу на куповину и извоз домаћег".

Реч је о конгломерату основаном 2019. године, а Србија, која је и раније сарађивала са компанијама из те државе, постала је један од његових првих клијената. Како је почетком прошле године пренео "Танго сикс", српска компанија "Југоимпорт СДПР" и "Еџ" потписали су уговор који се, како је том приликом речено, "углавном односи на производе Холдинг компаније Крушик из Ваљева".

На овогодишњем сајму "Идекс 2023" у Абу Дабију конгломерат "Еџ", односно њена ћерка компанија "Халкон", представила је неколико модела беспилотних летелица, међу којима се налазе два пројекта "килер", односно "ројних дронова" (swarm drone), "хантер 2С" и "хантер 5С". У питању су дронови који могу да дејствују самостално, са улогом навођене муниције, или у "роју", када су у стању да међусобно деле информације о локацији мете.

"Једном када је мета лоцирана, доноси се одлука унутар 'роја' у вези са њеном величином, обликом и категоријом. Они тада одлучују колико је дронова потребно за уништење мете, а након тога могу да започну понор према њој", рекао је директор "Еџа" Саид Ал Мансури.

Поред дронова породице "хантер", на сајму су изложени и дронови "шедоу 50ТЈ" и "шедоу 25" емиратске компаније "Адаси".

Председник Србије најавио је и "прилично убрзан" развој домаће килер/ројне летелице.

"Пратимо све на западу и истоку, добили су (ВТИ) задатак да раде нешто слично (руском дрону) "лансету", па ћемо да видимо даље, могу ли да развију за годину дана", рекао је Вучић.

Дронови на бојном пољу - корисна помоћ или "револуција у ратовању"?

Ратна ваздухопловства су беспилотне летелице у почетку углавном користила за извиђање и прикупљање информације, али су последњих година постале све заступљеније на бојном пољу.

Турски дронови "бајрактар" нашли су се у центру пажње у новембру 2020. године, када су многи светски медији пренели да су управо ове летелице одиграле кључну улогу у победи Азербејџана над јерменским снагама у Нагорно-Карабаху.

Годину и по дана касније, хвалоспеви на рачун те турске беспилотне летелице чули су се и у раној фази Специјалне војне операције у Украјини, иако су поједини украјински политичари касније признали да је "бајрактар" више успеха имао на пропагандном него на бојном пољу.

Да су дронови важни, али да неће успети да у потпуности замене традиционално наоружање сматра војни стручњак Данко Боројевић.

"Они не могу да замене артиљерију, тенкове и пешадију. Употреба тих летелица је ствар оперативних задатака, али за уништавање кључног објекта дејства увек ће вам бити потребан минобацач", каже он за РТ Балкан.

"Бајрактари" су били међу првим таквим летелицама, али за њих је "пронађен лек", тврди Боројевић. О њима се, након експлозије интересовања за њих у првим недељама сукоба у Украјини, све мање говори.

Сличне резултате показало је и истраживање стручњака са Тактичког командног колеџа Израелских дефанзивних снага Еадо Хехт. Он је, анализирајући сукоб у Нагорно-Карабаху из 2020. године, закључио да, иако су дронови одиграли значајну улогу у сукобу, рат нису добили самостално, какав се утисак могао стећи на основу преношења одређених медија.

"Јасно је да је њихов значај био пренаглашен. Азербејџански дронови су били кључни у њиховој победи, али нису самостално однели победу у рату, пошто су значајне акције копнених снага биле неопходне", написао је он. Слични закључци се могу извући и када је реч о ефикасношћу дронова које је турска војска користила током својих акција у Сирији.

"Сиријске снаге су у почетку биле изненађене јер нису имале средства противваздушне одбране, пошто су се годинама борили против побуњеника који нису располагали са авијацијом. Међутим, након што су претрпели много мање жртава него што су Турци у први мах тврдили, Сиријци су у року од 24 до 48 сати успели да зауставе копнени напад побуњеника подржаних од стране турских дронова и изврше контранапад како би поново заузели изгубљену територију", написао је Хехт.

Да ли су дронови-самоубице кориснији?

Будућност би, ипак, могли да буду тзв. дронови-самоубице, који представљају једноставнију и јефтинију алтернативу за традиционалне типове наоружања, попут крстарећих ракета. Они се крећу и своје мете нападају "у ројевима", што им, како каже Боројевић, омогућава да циљеве погоде чак и ако буду погођени.

"Чак и ако ПВО сруши неколико таквих дронова, један или два ће се увек провући и погодити своју мету", каже он.

Употреба различитих врста дронова могла би да доведе и до својеврсне "демократизације" у сфери одбране, пошто такве летелице најчешће нису скупе, па самим тим ни резервисане само за војске великих и богатих земаља.

У којој ће мери они утицати на будућност ратовања и да ли би њихова употреба могла да представља својеврсну "револуцију" у савременом ратовању, за сада остаје отворено питање.