Да ли су заслађивачи здравија верзија шећера или хемија опасна по живот

Чак иако нисмо на неком посебном режиму исхране, када желимо да попијемо неки здрав(ији) напитак или брзински презалогајимо на путу до посла, обично се определимо за напитак без шећера или евентуално неки воћни јогурт са нула калорија - али "у том грму лежи зец!" Иако на први поглед далеко здравији од обичног, белог шећера, заслађивачи представљају опасност по наше здравље. Како? Ево одговора стручњака:

Природни заслађивачи - да ли су нужно здравији

За све оне који пате од дијабетеса, али и за оне који воде рачуна о унетим  калоријама у току дана - природни заслађивачи, односно супститути обичног, белог шећера, у свакодневној исхрани играју велику улогу, а неки од најпопуларнијих свакако су стевија, фруктоза, сорбит и кислит.

Иако природни, заслађивачи овог типа обично су богати фруктозом, за коју је научно доказано да успорава изузетно важне процесе у мозгу, негативно утиче на памћење и анализирање добијених информација. Упоредо са таквим утицајем на мозак и његове функције, поједини природни заслађивачи могу да испровоцирају и развој кардио-васкуларних обољења али и гојазност, будући да могу изазвати повећану потребу за храном односно повећан апетит. Дијетолози такође наглашавају и да велике количине фруктозе могу да доведу до токсичног хепатитиса, који је директно повезан са цирозом јетре, настанком карцинома и обољењима бубрега.

Вештачки заслађивачи - одлични за дијету, али не и на "дуже стазе"

"Ако вам се једе нешто слатко, боље узмите коцкицу шећера или кашичицу меда! Далеко је здравије од вештачких заслађивача", навео је Александар Месников, познати руски кардиолог, додајући да је у последње време због епидемије Корона вируса и дијабетеса потражња за заслађивачима нагло порасла.

Вештачки заслађивачи су најчешћи избор особа које су на ригорозним дијетама, а нису спремне да се одрекну слатког - згодни су за употребу, у облику су таблета или дражеја, а могу чак и од обичне чаше воде направе укусан напитак. Нажалост, штетних дејстава оваквих заслађивача има много више него корисних, а непрекидна употреба оваквих замена за шећер може да изазове главобоље, алергије, депресивна стања, па чак и онколошка обољења.

На свом Телеграм каналу, познати руски кардиолог поделио је објаву у којој је објаснио све негативне последице дугорочне употребе заслађивача као што су аспартам, сорбит, сахарин или еритритол, и нагласио да је њихова дугорочна употреба сигуран пут не само ка још већем степену гојазности на рачун дисбаланса у микробиому у нашем организму, већ и повишеном ризику од настанка срчаног и можданог удара, као и развоју карцинома. Поред тога, Месников је подсетио и да је један од најпопуларнијих заслађивача, сахарин, седадесетих година био потпуно избачен из употребе, будући да утиче на настанак ћелија рака, али је због тежине доказивости случаја, након шест година враћен.