Француска гори: Полиција и народ у клинчу, више од 200 ухапшених на протестима (ВИДЕО)

Протести незадовољних грађана због пензионе реформе Владе Француске одржани су у готово свим већим градовима. Готово милион људи окупило се на улицама већих градова, а само у Паризу је од 7.000 демонстраната ухапшено 217.

Како је пренео Ројтерс, демонстранти су бацали каменице на полицију која је потом интервенисала како би разбила групе учесника протеста.

Пoлиција је на Тргу Плас де ла Конкорд против демонстраната користила пендреке, сузавац и водене топове.

Нереди су избили јер је француска премијерка Елизабет Борн покренула специјалну процедуру за усвајање непопуларног закона о пензионој реформи у Народној скупштини без гласања. Реч је о примени члана 49.3 Устава према ком Влада има право да донесе закон без гласања у парламенту ако председник нема подршку већине посланика.

Ни у скупштини није било мирније, где су левичарски посланици махали транспарентима против пензионе реформе, гласно негодовали и скандирали.

Коришћењем такозваног члана 49.3 Устава, обезбеђено је усвајање предлога закона о подизању старосне границе за одлазак у пензију за две године - са 62 на 64, али то показује да председник Емануел Макрон и његова влада нису успели да обезбеде довољну већину у парламенту, пренео је Ројтерс.

Агенција оцењује да ће опозиционе странке вероватно тражити да се гласа о поверењу влади, али да је мало вероватно да ће влада пасти јер ће је већина конзервативних посланика вероватно подржати.

Макрон и његова влада тврде да је повећање старосне границе за одлазак у пензију неопходно да би се одржао пензиони систем, али његов неуспех да реформа пензионог система буде усвојена у парламенту представља ударац његовим напорима да спроведе нове реформе, наводи Ројтерс.

Његов потез могао би да се заврши као Пирова победа. Користећи посебна уставна овлашћења уместо да ризикује да законодавци одбију реформу, Макрон је дао муницију опозицији и синдикалним лидерима који су реформу оценили као недемократску.

То би такође могло да игра на руку крајњој десници.

"Ова реформа има све састојке за повећање гласова радикалне деснице", рекао је политиколог Бруно Палиер.

Према његовим речима, највећи терет реформе сносиће нижа средња класа, део становништва који се већ осећао као губитник глобализације, баш као у случају Британије пре брегзита.