Шта се дешава у нашем организму кад спавамо само шест сати

Свима је познато да је добар сан важан за целокупни квалитет живота, јер утиче на концентрацију, когнитивне способности, расположење, имунитет... Ипак, већина људи се ретко придржава неких од основних правила здраве рутине спавања.

Штавише, многи утицајни људи, од политичара до инфлуенсера, често поносно изјављују да им је потребно само четири или пет сати сна како би постигли многобројне обавезе у току дана. Ипак, многи стручњаци тврде да такве навике спавања не би требало глорификовати.

С обзиром на различите послове које савремен човек обавља у току дана, правилно спавање се често запоставља. Многе статистике показују да већина људи спавања мање од препоручених седам сати, па се поставља питање: да ли је шест сати сна довољно за човека? Одговор је: не.

Није нужно остати будан целу ноћ, како би дошло до великог менталног и физичког умора. Довољно је око недељу дана спавања шест сати да се несаница "накупи", што временом може значајно погоршати здравље. Важно је знати и да, само зато што је појединац легао током тих шест сати, не значи да заправо добија пуних шест сати сна.

Неке од најочигледнијих негативних последица су недостатак концентрације, отежане когнитивне способности и промена расположења. Истраживање на Универзитету Станфорд је показало да само две узастопне ноћи од шест или мање сати сна може погоршати рад мозга за наредних недељу дана.

Осим менталних, постоје и одређене физичке последице. Једна студија са Универзитета Калифорнија Сан Франциско показује да они који спавају само шест сати имају четири пута веће шансе да се разболе, јер имуни систем постаје значајно слабији. Несаница може бити један од главних узрока хормонских поремећаја, а може значајно утицати на хормоне тестостерон и кортизол (хормон стреса).

Сат сна пре поноћи, вреди два после поноћи

Такође, повишена телесна тежина и проценат масти у телу се често везују да неправилним распоредом спавања, као и дијабетес, висок крвни притисак и кардиоваскуларне болести. Прошлогодишње истраживање у Великој Британији је показало да велики проценат људи, који имају од педесет до седамдесет година и спавају око пет сати, пате од два или више озбиљних здравствених проблема.

На крају, једна студија из јануара за журнал "Сајенс директ (Science Direct)" потврђује да недовољно спавања повишава ризик болести нервног, мускулоскелетног, дигестивног и циркулаторног система, а може довести и до развоја или погоршања менталних болести.

Многи сматрају да је шест сати сна оптимално, јер верују да то може бити једна врста "штедње времена", које може бити искоришћено за обављање додатних обавеза у току дана. Ипак, с обзиром на опадање рада когнитивних способности због несанице, многи стручњаци верују да додатна два до три сата спавања могу бити много кориснија за продуктивност, јер ће тело и ум бити одморни и концентрација повећана.

Због тога је најбоље спавати најмање седам сати, вез обзира на године. Како би се стабилизовао распоред спавања, потребно је активно успостављати здраве рутине и кориговати навике спавања. Избегавање кофеина, гледање у телевизор/екран и интензивно вежбање пред спавање су неке од најчешћих савета које стручњаци препоручују.