РТ Балкан истражује ТикТок насиље: Да ли је могуће укидање друштвених мрежа у Србији?

Од када су се прошле недеље дан за даном у Србији догодиле две масовне пуцњаве у којима је страдало 17 особа, махом младих, тренд претњи, величања злочина и говора мржње на друштвеним мрежама шири се као пожар.

Убрзо су стигли предлози председника Србије Александра Вучића и министарке здравља Данице Грујичић да се укину ТикТок и Јутуб или "макар на месец дана" угасе све друштвене мреже у земљи.

Наиме, само 48 сати након крвавог пира у београдској ОШ "Владислав Рибникар", више од 45.000 људи на Интернету дало је подршку К. К. (13), који је извршио напад 3. маја, открио је Вучић на конференцији за новинаре и најавио да ће ти профили бити прегледани.

"Много је већа пошаст оно што нас чека у будућности на друштвеним мрежама и видим да су земље у Немачкој и Француској кренуле да то решавају. Нешто ћемо морати да урадимо да заштитимо нашу децу. Она прате друштвене мреже, играју чудне видео-игре, на ТикТоку и Јутубу има разних чудних ствари, такође на друштвеним мрежама", објаснио је председник и додао да је спреман да саслуша све савете и предлоге, како би се нашло "брзо, али дугорочно решење да заштитимо нашу децу".

"Али нећу пристати на било који вид цензуре", подвукао је председник и нагласио да очекује и подршку судија и тужилаца, јер није логично да се дуго чека налог за претрес стана, због позивања на законске одредбе.

Потом је министрка Грујичић приметила да би нам добро дошло месец дана рестарта.

"Можда је потребно на месец дана прекинути све, Фејсбук, Инстаграм, и ТикТок који је у жижи јавности, и Твитер који ништа није бољи. Месец дана рестарта, нека се врате неким нормалним акцијама. Имате људе који су фрустрирани, који ту своју фрустрацију, уместо да оду код психолога и лепо попричају, искале на мрежама. Ето позив младима да се определе за клиничку психологију, дајте да помогнемо земљи", рекла је министарка здравља за Пинк ТВ.

Појавиле су се и иницијативе различитих стручњака, који захтевају строже санкционисање кривичних дела на интернету.

Тужилац: Казне и до 12 година

Тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић за београдске медије је изјавио да се број кривичних пријава, који је поднет због угрожавања сигурности на друштвеним мрежама, умножио и да их је на десетине.

Додао је да се чини да међу њима има мање малолетних особа него пунолетних, те да ће се надлежни борити против ових облика криминала "моментално и одлучно".

"Сваки догађај ће бити истражен и процесуиран у складу са Кривичним закоником. Уколико се на суду докаже да су учинили кривично дело изазивања опште опасности, особама које су постављале претеће поруке прети вишегодишња затворска казна. Запрећене су врло озбиљне санкције које се у основном облику крећу од шест месеци до пет година затвора, док је за теже облике извршења запрећена казна од две до десет година. За најтеже облике који су санкционисани као тешка дела против опште сигурности казна је од две до дванаест година затвора", наводи шеф Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал.

Нагласио је да се неће прихватити објашњења или одбране да неко није знао шта ради и слично.

Забрана друштвених мрежа могућа али (не)ефектна

Адел Абусара, стручњак у области сајбер безбедности са више од десет година рада у креирању политика, за РТ Балкан каже да се на примеру Кине види да није немогуће укинути друштвене мреже.

"Технички то може да се уради, Кина је укинула друштвене мреже постојањем "Чајна фајарвола" (заштитног зида), али су у то уложили огромне ресурсе. Питање је да ли је тај начин ефектан. Мислим да је боље да едукујемо децу, да их обучавамо и превентирамо, како да користе интернет и друштвене мреже, то нам недостаје, а врло је важно. Министарство науке, технолошког развоја и иновација увело је СОС линије и развило сајт за помоћ, али то није довољно", закључује Абусара за наш портал.

Где почиње говор мржње а завршава се слобода говора?

Адвокат и национални експерт Савета Европе и Европског суда за људска права за слободу изражавања Владимир Маринков за РТ Балкан констатује да није за строже законе "јер кад уђете у примену оштријих мера долазите до ускраћивања људских права, а једном стечена људска права се не могу одузети". 

"Нисам за укидања и забрану друштвених мрежа, мислим да је то била популистичка изјава, јер је реално у домену правно немогућег. То потврђује и пресуда Европског суда за људска права у случају Турске за повреду Европске конвенције. Слобода говора је загарантована, како уживо тако и на мрежама, као и наше право да примамо и размењујемо мишљење", објашњава адвокат.

Он наводи да се код нас на националном и наднационалном нивоу санкционишу говор мржње, позивање на насиље, убиство или извршење кривичног дела, насилну промену политичког система итд.

"Постојање регулативе није проблем, већ примена закона и немогућност да се контролише све што се налази на интернету и мрежама. Постоје и различити филтери за уклањање говора мржње, али за енглески и друге језике, не и за српски", примећује.

Приликом одређивања тежине злочина, како наглашава, треба водити рачуна о томе да ли се он понавља, да ли су у питању малициозни, болесни људи, деца итд.

"Истакнути психолози и психијатри дали су добре анализе да малолетници имају другачије механизме за борбу против стреса, који су непримерени за нас, 'одрасле'. Тако да и то треба имати у виду", каже Маринков.