Избори у Турској: Да ли ће Ердоган успети да задржи власт и приближи земљу Русији

Грађани Турске почели су да гласају на данашњим председничким и парламентарним изборима који се сматрају једним од најзначајних у 100-годишњој историји модерне Турске.

Право гласа има више од 64,1 милиона грађана који ће искористи бирачко право у Турској и иностранству.

Грађани ће новог председника бирати између актуелног шефа државе Реџепа Тајипа Ердогана, главног опозиционог кандидата Кемала Киличдароглуа, коме предизборне анкете дају благу предност и Синана Огана, пренела је Анадолија.

На данашњим изборима грађани ће одлучивати не само ко ће убудуће водити Турску, чланицу НАТО са око 85 милиона становника, већ и како ће водити државу чија економија клизи ка дубокој кризи због пораста трошкова живота, али и због непредвидивог обрта спољнополитичког курса земље, оцењује Ројтерс.

Ердоган, опозиција и српско-турски односи: Истражујемо шта избори у Турској значе за Србију и Балкан

Агенција наводи да истраживања јавног мњења показују да се Ердоган суочава са највећим изазовом током своје каријере и да Киличдароглу води у предизборним анкетама. Ако ниједан од кандидата не освоји више од 50 одсто гласова бирача на председничким изборима, двојица кандидата са највише гласова одмериће снаге у другом кругу, који ће бити одржан 28. маја.

На парламентарним изборима за гласове бирача бориће се укупно 24 политичке странке и 151 независни кандидат.

Избори се одржавају три месеца након катастрофалног земљотреса на југоистоку Турске у којем је погинуло више од 50.000 људи, а многи грађани у провинцијама погођеним земљотресом изразили су огорчење због спорог иницијалног одговора владе у Анкари.

Према извештајима међународних медија, исходи би могли значити крај ере Реџепа Тајипа Ердогана. Такве тврдње потврђују истраживања јавног мњења која показују незнатно предност опозиционог кандидата Кемала Киличдароглуа. Истовремено, стручњаци верују да ће овај пут председникова Партија правде и развоја добити знатно мање гласова него претходних година, због чега ће изгубити контролу над парламентом, пише "РТ интернешонел".

Да ли је Турској предстоји промена власти и промена спољнополитичког курса? Шта би то значило за Русију и за свет у целини?

Равнотежа моћи

За председника се кандидују тројица политичара: актуелни лидер, 69-годишњи Ердоган из Народне алијансе, 74-годишњи Киличдароглу који представља опозициону снагу Националне алијансе и Синан Оган, 55-годишњи кандидат из АТА Алијансе .

Ако ниједан од кандидата не освоји више од 50 одсто гласова у недељу, други круг ће бити одржан 28. маја. Већина истраживања јавног мњења показује да је то врло вероватно.

Главна битка води се између Ердогана и Киличдароглуа, који представља групу од шест опозиционих партија. Међутим, скоро је немогуће предвидети победу било ког кандидата на основу истраживања јавног мњења, јер турска јавност нема јасног фаворита.

АДА предвиђа победу Ердогана у првом кругу, са 50,6 одсто гласова, а процењује да ће његов противкандидат Киличдароглу добити 44,8 одсто. Агенција "Конда" види ствари другачије, предвиђајући 43,7 одсто гласова за Ердогана и 49,3 одсто за опозиционог лидера.

Медијске анкете предвиђају сличне исходе – истраживање листа "Хуриет" предвиђа победу Ердогана, док новине "Дувар" фаворизују човека из Националне алијансе. Једино око чега се сви слажу је да ће Оган тешко прикупи више од пет одсто гласова.

Док се Ердоганове шансе за победу на председничким изборима сматрају високим, парламентарни избори изгледају сасвим другачије – Партија правде и развоја ће вероватно изгубити већину.

Према истраживању јавног мњења агенције "Мото и Булгу рисерч", 34,2 одсто бирача подржава председникову странку, док 33 процента подржава Републиканску народну партију - највећу опозициону фракцију у земљи. На гласачким листићима биће заступљене укупно 32 странке и пет савеза.

Тренутно постоје три главна сценарија како би се могли одиграти турски избори, рекао је за РТ Амур Гајијев, истраживач Института за оријенталне студије Руске академије наука.

"Први је позитиван исход за Ердогана и његову странку – и председник и његова странка побеђују после једног или два круга избора", рекао је експерт. Други сценарио претпоставља да Ердоган победи на председничким изборима, али да његова коалиција буде поражена у парламенту, што ће значити промену састава парламента у корист опозиције. Ако ствари буду ишле по трећем сценарију, изгубиће и Ердоган и владајућа коалиција.

"Без обзира на последице земљотреса и извештаје о Ердогановом лошем здрављу, стручњаци верују да ће актуелни председник највероватније бити поново изабран, али ће његова странка изгубити утицај и више неће имати исти степен политичке моћи. То значи да прерасподела снага у парламенту неће ићи у прилог владајућој коалицији. Овај сценарио може изазвати кризу", сматра експерт.

Зашто су избори у Турској важни?

Последњих година, дипломатска тежина Турске је значајно порасла. Не само суседне земље већ и друге светске силе сада су обавезне да узму у обзир ставове Анкаре, примећује Гајијев.

Захваљујући својој улози практично јединог посредника који је одговорио на глобалну кризу са храном – олакшавши договор са житом – Турска је стекла значајне предности и сада отворено изјављује да је "свет већи од пет", додао је експерт. То се односи на пет сталних чланица Савета безбедности УН – ситуација која, како Ердоган често тврди, не одражава данашњу глобалну реалност.

"Турска има за циљ да учествује у глобалном систему управљања на тако глобално високом нивоу. То је углавном постало могуће због сукоба Русије и Украјине и улоге Турске у њему", рекао је Гајијев.

Такође је истакао да је Турска постала моћно регионално транзитно чвориште – не само у смислу енергената, већ и хране, транспорта и логистике. То значи да прима огромне готовинске трансфере, привилегије и дивиденде.

Међутим, многи не славе чињеницу да Турска јача, посебно с обзиром на личност њеног садашњег лидера. Током протекле године, Ердоганова непоколебљивост се показала приликом пријема чланица НАТО-а – Анкара је главни противник придруживања Шведске блоку и оптужила је Стокхолм да подржава тероризам.

Из тог разлога, стручњаци претпостављају да се Запад нада победи опозиције у Турској.

"Киличдароглу је прозападнији од осталих кандидата", рекао је за РТ Виктор Надеин-Рајевски, виши истраживач на Институту за светску економију и међународне односе у Москви. Он напомиње да опозициона странка намерава да се врати ататуркистичкој идеологији, која се заснива на гледишту оснивача модерне земље Мустафе Кемала Ататурка.

"Ататуркисти су фокусирани на односе са Западом. Ове идеје, које је Ердоган углавном напустио, сада се оживљавају", рекао је експерт.

Стручњак руског савета за међународне послове Кирил Семенов се слаже. Он верује да ће, уколико Киличдароглу победи на изборима, "активније сарађивати са европским државама, укључујући НАТО, и делиће опште ставове алијансе".

"Шведска ће ионако ући у НАТО, само је питање времена. Мада, можда, ако Ердоган победи, може поново да покуша да одложи овај процес из личних разлога – на пример, зато што су Запад и НАТО активно подржавали Киличдароглуа. Ердоган ће можда покушати да се поврати и постави неке препреке", рекао је Семенов.

"У сваком случају, победа Киличдароглуа ће бити од користи за НАТО, јер Ердоганову независну спољну политику, посебно унутар алијансе, не деле сви – дефинитивно не опозиција", рекао је Надејн-Рајевски.

Како ће избори у Турској утицати на Русију?

Будући да је Турска тренутно једина држава НАТО-а која може да води пуноправан дијалог са Русијом, исход избора ће утицати и на дискурс Москве са чланицама блока, сматра Гајијев.

Ако Ердоган победи, односи Турске са Русијом, укључујући енергетску и војну сарадњу, остаће приоритет. Надеин-Рајевски сматра да је то велика Ердоганова предност. Међутим, победа прозападне опозиције не би значила моментални пад односа између Анкаре и Москве, јер би одустајање од свих погодности које Турска добија из односа са Русијом била "у најмању руку огромна глупост у погледу спољних политике", истиче Гајијев.

"Мислим да то не би урадила ни опозиција, да не спомињем Ердогана. Чини ми се да руско-украјински односи неће доћи до оштрих заокрета, посебно ако Ердоган остане на власти", рекао је експерт.

И опозиција говори из проруске перспективе. У свом предизборном манифесту у јануару, Национална алијанса је обећала да ће ојачати везе са Русијом кроз уравнотежен и конструктиван дијалог на институционалном нивоу.

"Неговаћемо односе са Русијом на институционалном, а не на лидерском нивоу као што се сада дешава под Ердоганом и Партијом правде и развоја. Одржаваћемо односе на нивоу институција и Министарства спољних послова", рекао је за РИА Новости Унал Чевикоз, заменик председника странке за спољне послове.

Он је напоменуо да ће у односима са Москвом опозиција водити рачуна како о дугогодишњим историјским односима две земље, тако и о чланству Турске у НАТО-у. Он је такође напоменуо да ће Анкара наставити да буде посредник између Русије и Украјине.

Обраћајући се на стручном скупу у Москви, Киличдароглу је означио крај украјинског сукоба и наставак договора о житу као свој приоритет ако победи 14. маја. Такође је истакао да су здрави односи са Русијом у интересу Турске.

"Желео бих да прокоментаришем медијске извештаје који говоре да ће турско-руски односи кренути другачијим током током мог председавања и доласка на власт Натион Аллианце-а. Наша влада ће увек бранити интересе Турске. И у интересу Турске је да турско-руски односи буду здрави и достојанствени", рекао је он.

Киличдароглуове изјаве показују да он не одобрава антируске ставове. "Како ће наша влада развијати турско-руске односе? Са предвидљивошћу, достојанством и поштовањем", рекао је Киличдароглу.

Он је сарадњу Турске и Русије описао као суштински део регионалне стабилности и изразио уверење да ће две земље моћи да ојачају и развију сарадњу у многим областима, посебно у борби против тероризма.

Опозициони кандидат се присетио и руског борбеног авиона су-24 који је Турска оборила 2015. године и шокантног убиства руског амбасадора Андреја Карлова у Анкари 2016. године. Како је Киличдароглу приметио, ови догађаји показују крхко стање турско-руских односа, који склони су кризама јер се садашња турска администрација "води личним интересима и игнорише принципе и институције".

"Лоше лидерство и непредвидивост Турске такође негативно утичу на економске односе међу нама. Чак и када обим наше трговине достиже 70 милијарди долара, постоји значајан дефицит који је штетан за нашу земљу. То је сасвим могуће променити и стабилизовати наше економске односе проналажењем узајамно корисног баланса", рекао је Киличдароглу.

Како је Семенов приметио у разговору за РТ, прозападни курс опозиционог кандидата не значи да ће руско-турски споразуми закључени под Ердоганом бити поништени.

"Ова сарадња је корисна за Турску и у неким аспектима ће сигурно бити очувана. Али могу бити уведене и строже мере. На пример, Турска би могла да пружи већу војну помоћ Кијеву и можда послуша оне који желе да престане да буде центар за избегавање антируских санкција. Али сама Анкара вероватно неће увести санкције Русији, чак и ако Киличдароглу дође на власт", рекао је експерт.