Ердоган, опозиција и српско-турски односи: Истражујемо шта избори у Турској значе за Србију и Балкан

Општи избори у Турској заказани за недељу, 14. мај, вероватно ће бити најнеизвеснији у тој земљи у последњих неколико деценија. Актуелном председнику Реџепу Тајипу Ердогану на црту ће изаћи искусни седамдесетчетворогодишњи лидер опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличдароглу.

Као неупитни лидер Турске још од 2002. године, Ердоган ју је окренуо од њене традиционалне прозападне и проамеричке политике и од ње начинио праву регионалну силу, која своје националне интересе ставља испред вашингтонског и бриселског правоверја. Ипак, висока инфлација у тој земљи која је макар делом изазвана неконвенционалном монетарном политиком турске Владе и Централне банке довела је до осетног пада његове популарности и победу опозиције учинила замисливом, ако не и извесном.

Да ће избори бити тесни сматра некадашњи министар спољних послова СРЈ и амбасадор у Турској Владислав Јовановић.

"Републиканска партија никада није била ближе победи, али њима је на путу једна значајна политичка фигура какав је Ердоган. Кључни чинилац који може да одлучи победника је геополитички интерес Америке, пошто она није задовољна турском политиком и жели да је промени. То ипак није могуће ако већина Турака верује да актуелни председник може да извуче земљу из тренутних проблема", каже Јовановић за РТ Балкан.

Да избори ипак неће бити толико тесни, као што се на први поглед чини, сматра Бојан Будимац, новинар и аналитичар који у Турској живи више од 20 година.

"Ситуација није толико неизвесна колико изгледа и колико Запад и опозиција представљају. Када Ројтерс напише чланак о анкетама, и наведе 5-6 агенција, ја као неко ко прати турску политику 25 година препознам име само једне, и то ноторно нетачне агенције. То вам доста говори о њима", сматра Будимац.

Односи Србије и Турске – од "најбољих у новијој историји" до честих трзавица

Односи Турске и Србије последњих година налазе се у успону, али уз неколико упадљивих и значајних мрља.

Ердоган је Србију последњи пут посетио у септембру прошле године, када је са собом повео и велики број турских привредника. Он је у Београду дочекан срдачно, а осим о економији говорило се чак и о омогућавању путовања између две земље само са личном картом. Вучић је том приликом рекао да су односи Србије и Турске "на највишем нивоу у модерној историји", док је Ердоган односе назвао "одличним" и додао да се они и даље развијају.

Сличне ставове изнео је и министар спољних послова Србије Ивица Дачић, који је Турску посетио крајем јануара ове године.

"Реч је о изузетно отвореном и пријатељском односу, односу поверења, који се заснива и на поверењу двојице председника Вучића и Ердогана и нас двојице као министара спољних послова", поручио је Дачић.

Блиски односи Србије и Турске засновани су пре свега на економској сарадњи, пошто је укупна спољнотрговинска размена две земље у 2022. години износила готово 2,5 милијарде евра. То Турску чини једним од 10 најзначајнијих економских партнера Србије. Подаци Републичког завода за статистику показују да је Анкара 6. увозни и 21. извозни партнер Београда. Та трговинска размена је ипак значајно неуравнотежена, пошто је увоз из Турске у Србију чак пет пута већи од извоза.

Турска, такође, игра значајну улогу и у изградњи инфраструктуре широм Србије и Балкана, пре свега када је реч о пројектима ауто-путева који ће спајати Србију са Босном и Херцеговином.

Косово као рак рана српско-турских односа

Својеврсну "табу тему" у односима две земље, ипак, представља став Анкаре према Косову и Метохији. Турска је била једна од осам земаља које су независност "Косова" признале већ 18. фебруара 2008. године, само дан након њеног једностраног проглашења. Ердоган је у том тренутку био на челу турске Владе.

Остала је запамћена и Ердоганова изјава да је "Косово Турска", коју је октобра 2013. године изрекао пред неколико десетина хиљада људи у Призрену, у друштву премијера Албаније Едија Раме и тадашњег приштинског премијера Хашима Тачија.

"Драга браћо и пријатељи, имамо заједничку историју културе и цивилизације. Немојте заборавити, Турска је Косово и Косово је Турска, ми смо толико блиски тако да је и аутор турске химне, Мехмет Акиф Ерсој са Косова, из Пећи", рекао је Ердоган.

Да се однос Ердогана према КиМ до данас није значајно променио показује и његова недавна подршка чланству тзв. Косова у НАТО-у, Савету Европе и Европској унији, коју је изрекао током састанка са приштинским премијером Аљбином Куртијем у фебруару ове године.

Отворена подршка Турске Приштини ни у једним тренутку није доведена у питање, а последњи пример те сарадње представља недавно објављена информација да су Косовске безбедносне снаге добиле пет раније наручених дронова "барјактар". Један од директора компаније производи те летелице је и Ердоганов зет Селчук Бајрактар.

Ипак, можемо закључити да отворена подршка коју Турска пружа тзв. Косову ипак није драстичније утицала на односе са званичним Београдом, пошто је очигледно да српско руководство има разумевања за позицију Турске.

"Турска се понашала у складу са својим интересима, а ми да делимо пацке не можемо. Наши интереси по том питању нису исти, али хвала Ердогану што је прихватио да је и за Турску прихватљиво решење које ми и Приштина пронађемо", рекао је Вучић током састанка са турским председником у октобру 2019. године.

Ердоган се током претходне деценије наметнуо као можда и једини светски лидер који ужива поштовање и негује блиске односе са мање-више свим релевантним балканским лидерима, од Александра Вучића и Едија Раме до Бакира Изетбеговића, Милорада Додика и Аљбина Куртија. То турском лидеру на Балкану даје посебну политичку тежину.

Јовановић: Односи Србије и Турске неће се значајније мењати

Да су односи између Србије и Турске комплексни сматра и Владислав Јовановић.

"Турска је у целој својој модерној историји давала предност Србији у односу на друге балканске земље из економских разлога, зато што их Србија повезује са Западном Европом. Они су увек гледали или да држе Балкан под својом контролом, или да гаје добре односе са земљама у нашем региону", рекао је Јовановић.

"Као трајна непријатност остаје то што је Турска учествовала у распаду СФРЈ и то што је помагала и помаже Косово. Те ствари помућују наше односе, али не превише. Наш је интерес да имамо добре или макар коректне односе са Турском. Проблем Косова, ипак, не дозвољава развој неких ширих односа", додаје он.

Наш саговорник сматра да ће односи Србије и Турске наставити да се развијају на сличан начин чак и у случају да Ердоган и његова партија буду поражени на општим изборима.

"Не очекујем промену од стране нове власти, ако буде дошло до промена руководства. Републиканска народна партија је Ататуркова партија, са којим је Југославија имала добре односе", рекао је он, подсећајући на блиске односе првог турског председника са југословенским краљем Александром Карађорђевићем у међуратном периоду.

"Та партија јесте атлантистичка, и вероватно ће водити активнију политику у оквиру ток савеза. Сигурно ће бити лојалнија НАТО-у, али без напуштања добити од ближе сарадње са другим силама, попут Русије и Кине", наглашава Јовановић.

Он додаје да се положај Турске у свету значајно променио током последње две деценије, као и да је мало вероватно да ће се њена спољна политика враћати на "нормалу" од пре неколико деценија.

"Турска није више оно што је била пре 10-15 година, она је израсла из 'НАТО панталоница' и постала регионална сила, као и значајна као партер за све друге велике силе. Ни једна власт у власт у Турској то не може и не жели да промени."

Бојан Будимац, с друге стране, сматра да би победа опозиције довела до значајног приближавања Турске НАТО-у, као и да би се радило на напуштању појединих спољнополитичких приоритета које је Ердоган гајио у последњих 20 година.

"Опозиција жели да рестаурира некадашњи режим, односно 'вазалски' однос, зато се на западу говори о 'рестаурацији демократије'. Западу је интерес разбијање политике равнотеже према Русији, увођење санкција, окончање сукоба са Радничком партијом Курдистана, смањење подршке Азербејџану… Све што Америка жели, то опозиција и обећава. Уколико се деси промена режима, то ће погодити све регионе у којима Турска има неки утицај, па тако и Балкан", сматра Будимац.

Он наглашава и да опозициони кандидат Киличдароглу у кампањи није показао неки кохерентни план и програм, као и да је своје ставове мењао у складу са ставовима јавног мњења. Због тога каже да је тешко рећи како би његова политика заправо могла да изгледа, осим неког уопштеног окретања западу.

"Турска је као вазал деценијама вођена под ручном кочницом. Та ручна кочница је пуштена 2002. године. АК партија има слоган да је у Турској за 20 година урађено више наго за један век", каже наш саговорник из Турске.

Ко год буде однео победу на председничким и парламентарним изборима у недељу, несумњиво је да се Турска са Балкана неће "повлачити", као и да ће њен политички и економски утицај наставити да игра значајну улогу у региону.