Кина ове године потрошила на руске енергенте скоро 60 милијарди долара

Кина је наставила да повећава увоз руских енергената – вредност набавке природног гаса, угља, сирове нафте и нафтних деривата порасла је на скоро 60 милијарди долара од почетка руско-украјинског сукоба, док је прошле године износила око 35 милијарди долара, пише "Блумберг".

Према подацима кинеске царине, увоз нафте из Русије порастао је за 16 одсто, на 7,72 милиона тона у октобру. Повећање је последица потражње кинеских рафинерија којим се одржава стални прилив руских енергената будући да следећег месеца на снагу ступају нове санкције Европске уније. ЕУ ће од 5. децембра забранити финансирање, осигурање и слање руске сирове нафте, што ће приморати увознике да пронађу заобилазна решења која не укључују банке, осигуравајуће куће и бродовласнике из Уније.

"Блумберг" износи и податак да је руска продаја течног природног гаса порасла за више од пола у односу на пре годину дана – на 756.000 тона у октобру, упркос паду од 34 одсто у укупној куповини овог енергента у Кини. Кина при томе није пријавила увоз путем гасовода, главног канала за руски гас, од почетка године. 

Увоз угља из Русије порастао је за 26 процената – на 6,4 милиона тона. Од тога је око 2,4 милиона тона коксног угља за индустрију челика, три пута више него прошле године, али нешто ниже од рекорда постигнутог у септембру.

У октобру је порастао увоз рафинисаног алуминујума, злата и пшенице из Русије.

Ипак, треба имати у виду да поменуте високе вредности имају везе и с глобалним скоком цене енергената од почетка руске специјалне војне операције у Украјини, али и то да је Кина повремено куповала из Русије и по нижим ценама од других.