Споразум две Немачке за Србију и "Косово": Како је Лавров "упропастио" Ишингеров план

Иако се не зна садржај немачко-француског предлога од речи до речи, очито је да је идеја Волфганга Ишингера од пре 15 година о моделу две Немачке у основним цртама захваћена овим документом, пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг"
Споразум две Немачке за Србију и "Косово": Како је Лавров "упропастио" Ишингеров планАуторска права: Getty © Lennart Preiss / Stringer

Немачки дипломата Волфганг Ишингер предлагао је пре 15 година модел две Немачке као могуће решење за односе Београда и Приштине, а сада се та стара идеја враћа поново за преговарачки сто кроз немачко-француски предлог, пише "Франкфуртер алгемајне цајтунг".

Подсећа се да је 2007. године Ишингер био представник Европске уније у тзв. Тројци Контакт-групе на преговорима Београда и Приштине, коју су чинили и један амерички и један руски дипломата, Френк Визнер и Александар Боцан-Харченко.

"У последњем моменту требало је да се испита да ли ипак постоји решење прихватљиво и за Београд и за Приштину, иако је Запад у том тренутку одавно био одлучио да подржи косовску независност", пише немачки лист.

Управо за "Франкфуртер алгемајне цајтунг" Ишингер је те 2007. говорио о моделу две Немачке, подсећа "Дојче веле".

"Постоји приступ немачко-немачког темељног уговора из 1972. у којем се није ни помињало што је деловало објективно нерешиво... Наравно, да је стање између Србије и 'Косова' другачије, али не треба одбацити мисао да се из споразума искључи оно што делује нерешиво", рекао је тада Ишингер.

Такав модел, према оцени немачког листа, нуди прилику да се супротна схватања о "Косову" пресвуку у форму која би била прихватљива обема странама: Београд би де факто признао "Косово", али у одговарајућем писму нагласио је да га се не одриче јер је недовојиви део Србије по Уставу.

Због чега би ово пресвлачење старог захтева да Србија призна "Косово" било прихватљиво за Београд није детаљније образложено у чланку.

Наводи се да би Београд тако поступио попут званичног Бона, који је 1972. потписао да Западна и Источна Немачка признају једна другој територијални интегритет, али је у "Писму о немачком јединству" истакао да се и даље држи циља уједињења.

Ишингер је често истицао да би мото таквог договора био: "Слажемо се да се не слажемо."

"Франкфуртер алгемајне цајтунг" констатује да, иако садржај предложеног документа није познат од речи до речи, "очито је да је Ишингерова идеја у основним цртама захваћена немачко-француским предлогом".

Његова остваривост је доведена у питање и због тога што најважнији мамац ЕУ – перспектива чланства у европском блоку – "више није реална, а за сада ЕУ није нашла нову атрактивну понуду", што смањује спремност Београда и Приштине да пристану на болне компромисе, закључује лист.

Ишингер се и сам присетио ових дана идеје од пре 15 година и своја запажања поделио на свом Твитер налогу. 

"Задовољство је  што се основна идеја предлога Тројке из 2007. разматра у новој форми као немачко-француски предлог за питање 'Косова'. Она је произашла из брилијантног немачко-немачког уговора Егона Бара из 1972. и пропала крајем новембра 2007. због једне особе – Сергеја Лаврова", написао је Ишингер.

Председник Србије, одговарајући јуче на питања новинара, рекао је да је званични Београд на немачко-француски предлог за "Косово" одговорио у форми нон-пејпера и да се добро зна шта су црвене линије за Србију. Додао је и да никаквог међусобног признања неће бити.

Вучић је у октобру изјавио, пре него што се немачко-француски предлог појавио у јавности, да план предвиђа чланство "Косова" у УН и да је неприхватљив јер је у супротности са Уставом Србије.

РТ Балкан писао је почетком новембра о великој подударности немачко-француског предлога и "Темељног уговора" две Немачке из 1972. и констатовао да је иста понуда пред Србијом била 2007. после краха преговора којима је руководио бивши председник Финске Марти Ахтисари и која је одбијена као неприхватљива.

Одмах пошто је у медије процурио документ у девет тачака за који се тврдило да је нови (стари) предлог упућен двема странама, РТ Балкан анализирао је нови предлог и стари уговор и указао да је већина чланова предложеног споразума истоветна са документом од пре округло 50 година.

Само један члан, уствари, онај у којем се говори о "заједничким тежњама ка чланству у ЕУ" Србије и "Косова" различит је у односу на уговор којим је створена основа за улазак Источне Немачке у Уједињене нације. И то не због креативности предлагача, већ због чињенице да ЕУ није постојала у време када су две Немачке потписале уговор.