Магазин

Шта су личне границе и зашто је важно да их имамо

"Ми имамо културу ћути, трпи - немој да увредиш неког, немој да разочараш, зато често и не кажемо да нам нешто смета. Трпимо, и тек кад дође до тачке пуцања ми проговоримо", каже за РТ Балкан психотерапеут Милица Марковић, која се бави проучавањем успостављања личних граница у људским односима
Шта су личне границе и зашто је важно да их имамо© freepik/tawatchai07

Личне границе су правила или лимити које особа креира како би поставила јасне, сигурне могуће начине како други треба да се понашају према њој. Да би освестили границе према другим људима у нашем животу, пре свега морамо поставити границе према себи. "Границе према себи су све оне ситуације у којима прекршимо обећање које смо дали себи. Граница је потребна тамо где је фрустрација. Ако ти нешто смета, потребно је поставити границу. То је суштина. Јер, шта је граница него ли искомуницирана потреба, искомуницирана очекивања? Претварање онога што осећамо у реч, тј. постављање границе себи и другима", објашњава за РТ Балкан психолог Марковић. 

Када и према коме је најтеже поставити личну границу?

"Најтеже је са блиским људима, било да су то наши родитељи, деца, браће и сестре, партнери, људи до којих нам је највише стало. Лакше ћемо преживети ако се наљути на нас колега и са њим покваримо однос, него ли мама. Маму не можемо да заменимо, посао можемо", објашњава нам психолог Марковић.

"Границе мењамо постепено, почињемо тамо где је страх најмањи, како бисмо били сигурни да се ништа страшно неће десити. Јер, из моје праксе, последице којих се плашимо у 95 посто ситуација се не десе".

Како помоћи на прави начин, често је питање које нас мучи. У неким случајевима особа која нама помаже не чини то на прави начин, па долази до неспоразума и повређивања емоција. 

"Пре свега, требало би да комуницирамо о томе шта осећамо, јер не можемо знати шта коме смета. Можемо да питамо: Шта ти је потребно? Хоћеш ли да те саслушам? Хоћеш да тражимо заједно неко решење? Шта би ти највише значило? На другој страни је онда да нам каже о својим потребама", објашњава Марковић како би требало да изгледа постављање граница када помажемо другоме.

"На нама је да дамо повратну информацију особи која нам даје савет, помоћ или подршку. Јер, ако је другој страни стало до нас, желеће да промени приступ, ако је потребно."

На свом Инстаграм профилу, психолог Марковић на шаљив и упечатљив начин, кроз три измишљена лика приказује како правилно поставити границу.

Tемперамент са којим се родимо je начин на који одговарамо на свет који нас окружује, а карактер градимо кроз васпитање. Међутим, на нас утиче средина, пријатељи, вршњаци, наставници. Генерације које су одрастале деведесетих година у немаштини своје потребе нису могли да задовоље на адекватан начин и зато им се често чинило да много траже. "Код читаве генерације се створио доживљај да, ако тражимо, досадићемо људима и бићемо им терет. Због тога нам је тешко да тражимо подршку, и уместо тога се трудимо да будемо јаки, све урадимо сами, и докажемо се. Покушавамо да постигнемо све: да будемо са децом, направимо ручак, завршимо посао, будемо ту за пријатеље исл, због чега неретеко здравље трпи", објашњава нам психолог.

Како да напрвимо границе да живот функционише а да не угрозимо своје здравље?

"Не покушавајући да будемо свемоћни, већ тражећи помоћ, за оно за шта нисмо неопходни. Да ли је важније да   детету скувам ручак или да  саслушам шта се десило у школи и зашто је уплашено и тужно? Неко други може да скува ручак, али сам ја једина особа која свом детету може да буде мама. Кад имамо превише обавеза бирамо на основу приоритета чему да посветимо више времена, у зависности од тога шта је најважније", сматра Милица Марковић.

Деца најбоље уче кроз пример, чак 70 посто комуникације је невербално и она ће пре гледати шта радимо, него шта говоримо. "Ако смо одрастали у средини где су маме трпеле: ћути и трпи, немој да се побуниш, јер си онда лоша снајка, лоша супруга, пратићемо тај пример. Ако немамо границе, потребно је да радимо на себи, јер нећемо ни дете усмерити ка здравим границама. Здраве границе су јасне, детету дају недвосмислене смернице како да се понаша", каже за РТ Балкан Милица Марковић.

У раду са својим клијентима, психолог и психотерапеут Марковић практикује  једну занимљиву вежбу: Замоли своје клијенте да "одмотају" филм свог живота и замисле како би он изгледао за 6 месеци или годину дана, уколико они ништа не промене. " Схватајући тада да се без њихове иницијативе ништа неће променити, и да ће бити још горе, они се напокон суочавају са собом, и одлучују се на одговорност према свом животу. Промена мора да крене од нас", сматра Марковић. 

"Људи се плаше конфликта, плаше се да неће умети да се снађу, да ће покварити или изгубити однос, да ће да изгубе себе поставши другачији: арогантни, дрски, себични. Не схватају да границе нису ту да их промене у потпуности, већ да им помогну да задрже своју доброту, а да се не осећају искоришћено", каже Милица.

Уколико осетите да сте напети, исфрустрирани или да имате нелагоду да кажете другоме како се осећате, право је време да преиспитате своје границе. Нико осим вас их неће променити. Најбољи дан за почињање је данас, како би ваш "филм" био онакав какав заслужујете сутра. 

image