Распад пословног мотора Европе: Може ли немачка индустрија да преживи без руских енергената?

Од гашења расвете, преко пребацивања пословања са гаса на нафту до смањења производње - компаније широм Немачке већ месецима покушавају да своје пословање прилагоде због драстично смањеног увоз руског гаса.

Поједине фирме разматрају чак и да преселе своју производњу у земље где су енергенти јефтинији, што је изазвало дубоку забринутост за будућност немачке индустрије и одрживост пословног модела земље који је почивао на јефтином руском гасу.

Хемијски гигант БАСФ је у граду Лудвигшафену изградио своје седиште и највећи интегрисани хемијски комплекс на свету. Природни гас је оно што покреће овај комплекс и промблеми набавке гас услед сукоба у Украјини их је коштао главног снабдевача.

БАСФ је одговорио на скок цена гаса затварањем фабрике амонијака и смањењем производње у фабрици ацетилена и заустављањем изградње два хемијска блока за различите производе који су од суштинске важности за модерну индустрију.

"Високе цене природног гаса су створиле ситуацију у којој је увоз амонијака из иностранства био јефтинији него да га сами производимо", рекао је "Фајненшл тајмсу" Уве Либелт, шеф БАСФ-ових европских локација.

До октобра, компанија је отишла много даље, закључивши да су виши трошкови енергената толико угрозили конкурентност Европе да ће морати да трансформише своје целокупно пословање.

Извршни директор Мартин Брудермилер најавио је да ће БАСФ смањити своје пословање у Европи "што је пре могуће, али и трајно". Очекује се да ће већина резова бити направљена на локацији у Лудвигшафену.

Директорка Центра за САД и Европу при Институту "Брукингс", Констанца Стелценмилер рекла је да је Немачка студија случаја западне државе која се "стратешки кладила" на глобализацију и међузависност – и која сада трпи последице.

"Своју безбедност је пребацила у САД, свој извоз Кини, а своје енергетске потребе Русији. Сада је страшно рањива у раном 21. веку које карактерише надметање великих сила и све већу употребу међузависности од савезника и противника као оружје", навела је она у јуну.

БАСФ поручује да не може себи да приушти да не буде присутан у Кини, која чини 50 посто глобалног тржишта хемикалијама и чија се привреда развија много брже од европске.

Брудермилер је поручио да би Немци морали да прекину са критиковањем Кине и критичније погледају себе.

Неки Немци раде управо то - и позивају на озбиљно преиспитивање економске парадигме земље, о свему, од дерегулације до имиграције.

"Немачки пословни модел мора да се промени", рекао је министар финансија Немачке Кристијан Линднер. "Био је заснован на ниским ценама енергената... На обиљу квалификованих радника и отвореним тржиштима за немачке високотехнолошке производе али овај модел више не функционише јер су се многи кључни елементи променили."

Има их још на списку

И није БАСФ једини. Бројне компаније са вишевековном традицијом принуђене су да смање производњу и подигну цене својих производа.

Статистички подаци објављени прошлог месеца показали су да је производња у енергетски интензивним индустријама, које чине 23 одсто свих индустријских радних места у Немачкој, опала за 10 одсто од почетка године. Сектори попут метала, стакла, керамике, папира и текстила претрпели су највећи ударац. "То значи да у Немачкој има 1,5 милиона радника чије су индустрије тренутно под притиском", рекао је шеф статистичког бироа Ифо, Клеменс Фуест.

Канцелар Олаф Шолц је у септембру најавио "заштитни штит" од 200 милијарди евра како би се ублажио утицај виших трошкова енергената на компаније и домаћинства, укључујући и ограничење цене гаса. Компаније се надају да ће то помоћи да се немачка индустрија одржи у животу.

Аналитичари, пак, страхују да то неће бити довољно и да ће се многе компаније - мала и средња предузећа која су кичма немачке економије - преселити у јефтинија окружења. Ситуацију је додатно закомпликовао амерички Закон о смањењу инфлације (ИРА) који предвиђа субвенције од 369 милијарди долаrа за зелене компаније које у САД производе своје производе.

Берлин, ипак верује да ће се извући, али под условом да се брзо пронађу алтернативе руским енергентима, изграде терминали за течни гас и продужи живот нуклеарних реактора. Проблем је што ће за многе компаније то доћи прекасно.