Ројтерс: Европи прети деиндустријализација?

Европска индустрија услед растућих трошкова и смањених залиха штеди енергију, тако да је потражња за природним гасом и електричном енергијом опала у протеклом тромесечју, преноси Ројтерс.

Али, прерано је за радовање, јер до пада не долази само због тога што произвођачи гасе термостате, већ и због затварања фабрика које се можда никада поново неће ни отворити.

Мања потрошња енергије помаже Европи да преброди кризу изазвану специјалном војном операцијом у Украјини и смањењем снабдевања из Москве, али стручњаци упозоравају да би индустријска база континента озбиљно могла да ослаби ако трошкови енергије и даље буду високи.

Енергетски интензивне индустрије, као што су индустрије алуминијума, ђубрива и хемикалија, у опасности су да трајно преместе производњу на места попут Сједињених Америчких Држава где је јефтина енергија у изобиљу.

Природни гас у САД, на пример, и даље кошта око петину онога што компаније плаћају у Европи.

"Многе компаније управо обустављају производњу", каже члан управног одбора предузећа "Е.ОН" Патрик Ламерс, и упозорава да би оваква ситуација могла да доведе до врло брзе деиндустријализације Европе.

Међународна агенција за енергетику процењује да је европска потражња за индустријским гасом пала за чак 25 одсто у трећем кварталу у односу на претходну годину.

Аналитичари међутим кажу дa до овакве уштеде није могло да доведе само повећање енергетске ефикасности, већ да су узроци пада потрошње морала да буду и гашења компанија.

"Чинимо све што можемо да спречимо смањење индустријске активности", рекао је Ројтерсу портпарол Европске комисије Ерик Мамер, не објашњавајући шта то конкретно подразумева. 

Економисти ипак упозоравају да ће у случају несташице и са хладнијим временом и укључивањем грејања у домаћинствима, резове први осетити индустријски сектор.

Страх од егзодуса

Европска индустрија деценијама производњу пребацује на локације са јефтинијом радном снагом и нижим трошковима, али енергетска криза тај егзодус додатно убрзава, кажу аналитичари.

"Ако цене енергије остану тако високе да део европске индустрије постане структурно неконкурентан, фабрике ће се затворити и преселити у САД где постоји обиље јефтине енергије из шкриљаца", рекао је виши економиста у организацији "Оксфорд економикс" Данијел Крал.

Подаци о трговини које је прикупио Ројтерс показују да је свих девет топионица цинка у ЕУ или прекинуло или обуставило производњу, те да их је заменио увоз из Кине, Казахстана, Турске и Русије.

Поновна отварања ових постројења, како се наводи, мало су вероватна.

Ерозија индустрије

Индустријска ерозија од које се страхује већ је у току.

Европа је тако ове године по први пут постала нето увозник хемикалија. Више од половине европских фабрика амонијака, кључног састојка ђубрива, затворено је, а њихова производња замењена је увозом, подаци су Међународне асоцијације за ђубрива.

Неке фирме траже друге изворе енергије, па прелазе на нафту или размишљају о соларним пројектима.

Немачка индустрија тражи бржа одобрења за прелазак са гаса на горива која више загађују, упозоравајући да ће у супротном бити приморана да додатно смањи производњу.