Малени Катар - моћна држава
Док се "Ербасов" авион А350 "Катар Ервејза", једне од великих успешних прича авиоиндустије последњих деценија, приближава међународном аеродрому Хамад у Дохи, престоници емирата Катар, пружа се слика десетина острваца у водама Залива међу којима танкери, уз постројења са експоатацију земног гаса, чекају да буду напуњени плавим енергентом.
Катар је највећи светски извозник течног природног гаса, а почео је и да развија Северно поље, највеће за ТПГ у свету које у Заливу дели са Ираном. Те две земље, уз Русију, имају највеће резерве ТПГ.
На земљи, усред међународног аеродрома Хамад путници пожеле да остану два, или три пута дуже од предвиђеног времена за следећи лет. Естетски, Хамад наглашава арапски етос земље, имајући за тему оазу.
Прелеп путнички терминал са таласастим кровом осмишљеним да подсећа на благе морске валове и џамија налик огромној плавој капљици воде, представљају истинска уметничка дела.
Под кровом, са једног до другог краја теминала, бешумно клизи аеродромски метро. Беспрекорно чисти Хамад сматрају најлуксузнијом и једном од најпријатнијих ваздушних лука на свету.
Са просечним дохотком по становнику од 113.000 долара процењеном од Међународног монетарног фонда за 2022, Катар дели место четврте најбогатије држава на свету са Монаком.
У емиратима на 11.581 квадратних километара живи више од 2,6 милиона људи. Од тога, њих 313.000 су држављани Катара, а 2,3 милиона странци. Према годишњаку глобалне конкурентности лозанског Међународног института за управљање развојем (ИМД), Катар је пети по економском учинку у свету.
За географски малу земљу, Катар има несразмерно значајан глобални утицај. То је, у великој мери, захваљујући националном сувереном фонду вредном 320 милијарди долара, што га сврстава у земље које највише инвестирају у компаније и некретнине у иностранству. У Лондону, који му је до 1971. био колонијална метропола, глобалном финансијском центру, постоји "Катарска четврт".
Како је невероватан сан постао стварност
Седећи на гомилама новца, географски малени Катар се не понаша у складу са својом величином, већ као средња сила делује и ван својих граница. Између осталог Катар је интервенисао у Сирији 2011. Као чланица Арапске лиге увео је санкције режиму председника Башара Асада и придружио се бомбардовању Сирије 2014. које су предводиле Сједињене Америчке Државе (заједно са Јорданом, Саудијском Арабијом, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима).
Не држећи се правила да мала држава увек треба тако да се понаша, Катар је у недељу, 20. новембра дочекао отварање 22. Светског купа у фудбалу, 13 година пошто је поднео пријаву. Невероватан сан је постао стварност.
После више од деценије скандала и двоумица, то што се турнир одржава први пут у муслиманској, арапској, и у земљи Персијског залива и Западне Азије, представља симбол постојаности Катараца, али и ФИФА.
Светски куп ФИФА 2022. у Катару био је предмет невиђене расправе откако је та арапска држава надмашила САД у понуди за првенство 2010. Мада су многи међународни спортски догађаји изазивали моралне расправе о кршењу људских права у земљама домаћинима, међу арапском и осталим коментаторима са глобалног југа сматрају да ни ниједан организатор није био тако брутално нападнут као Катар.
Такви коментатори сматрају да је дебата о Катару и Светском купу пуна лицемерја, оријентализма и евроцентризма.
Главна критика усредсређена је на поступање Катара са страним радницима, посебно онима који су ангажовани на изградњи објеката за Светско првенство.
Упућени кажу да страни радници у грађевинарству и угоститељству у свим земљама Персијског залива, укључујући Катар, трпе лоше услове рада, прековремене сатнице и ниске плате, али су мере безбедности на великим инфраструктурним пројектима релативно добре. Катар и друге државе Залива реформисале су законе о раду, али не довољно.
Још једно лицемерје Запада
Но, извештавање о том питању је препуно лицемерја, између осталог и зато што низ међу највећим грађевинским фирмама које су радиле на пројектима Светског купа, заједно са многим хотелима и индустријом туризма, столују на Западу. Западњаци запослени у тим делатностима такође зарађују веће плате у Катару.
За арапске критичаре је извештавање средишње глобалне штампе са светског првенства у Катару, мешавина надмоћи белаца и оријентализма. Наводе се називи попут "пустињског Светског купа". Или да је британски Би-Би-Си за једну расправу о турниру, искористио већ отцану фразу да је била "засењена прашњавом олујом контроверзи". Лондонски "Дејли Стар" је објавио "ексклузивни" чланак под насловом: "Ричуће камиле испред хотела енглеске репрезентације у Катару гоне тим на непроспаване ноћи."
Личи на 1958. и утакмицу Југославија - Енглеска 5:0, на стадиону ЈНА када је "Гордим Албионима" Тоза Веселиновић дао хет-трик. То је у острвској штампи приписано "обиљу белог лука" у јелу служеном гостима у вечери пред утакмицу.
Таква извештавања се ослања на стереотипну оријенталистичку слику о житељима арапског света Катар је, можда, у време стицања независности од британије био мала пустињска земља, али је сада живахна држава са изванредном инфраструктуром, плажама, грађевинама и људским развојем. Ретко је видети камилу и када посетите пустињу.
Евроцентризам је један фактор у расправи о Светском првенству у Катару. У текућој Нетфликсовој серији "ФИФА на длану", један коментатор се питао како ће европски навијачи моћи да дођу до Катара? Зашто то питање не постављају навијачи са Блиског Истока, Африке и Јужне Америке када се Светско првенство одржава у Европи?
Сеп Блатер, бивши председник ФИФА, недавно је критиковао одлуку да Катару додели организација турнира. Блатер, који је после више година председниковања морао да одступи због корупционашког скандала, је казао: "Катар је грешка "и Емират назвао "малом" земљом.
Блатера понегде у земљама у развоју називају "бесрамним фанатиком... испалим са колосека сталне еволуције и демократизације фудбала," уз подсећање да је страст према том спорту широко распрострањена.
Па опет, Немачка, Италија, Француска, Бразил и Мексико су по два пута били домаћини Светског купа. Европске земље су укупно приредиле 11 од 22 турнира.
Од оснивања ФИФА 1904, седам од њених осам председника били су белци, мушкарци и Европљани. Један од њих, Иса Хиату - Африканац - био је вршилац дужности председника 141 дан у периоду 2015-2016.
Да, Европа има јаке фудбалске традиције и освојила је више светских првенстава него било који други континент. Но, фудбал је глобална игра и њен највећи турнир мора да прикаже различите земље, регионе и континенте.
Извештавање западних медија, такође, се усредседило на летњу врућину у Катару, због чега се турнир одржава у новембру и децембру. Према лондонском "Дејли Мејлу", та одлука нас је "лишила фудбалског лета". Но, зашто би све земље требало да планирају своје најзначајније међународне спортске догађаје у складу са годишњим добима на северној полулопти?
Коме је непријатно изван традиционалног европског окружења?
Француског новинара су питали о његовом првом утиску о Катару, а он је одговорио да у емирату има "пуно џамија". Неки арапски коментари примећују да западњаци можда осећају нелагоду изван традиционалног европског окружења. Због чега друге земље не би могле да приреде Светско првенство и покажу своју културу и традицију?
У западним медијима је уочи Светског купа било и обиље написа о насиљу државе Катар над припадницима ЛГБТ заједнице. Амерички репортер Грант Вал је већ првог дана твитовао о свом "непотребно тешком искушењу" када је привремено задржан због ношења мајице дугиних боја на стадиону.
Један катарски лекар се наљутио због незнања на Западу о антихомосексуалним законима у муслиманској земљи.
"Не знам када ће западњаци схватити да њихове вредности нису универзалне", твитовао је др Најеф Нахар Ал-Шамари.
"Постоје и друге културе са другим вредностима које треба подједнако поштовати. Не заборавимо да Запад није гласноговорник човечанства", додао је.
У Русији која је, такође, прошла кроз "топлог зеца" западне штампе као домаћин Светског купа 2018, постоји изрека: "Не идите у други манастир са сопственим самоваром."
Или, када дођете у туђу кућу или земљу, морате следити њихова правила, а не ваша.
