Црна Гора на Далеком истоку: Десинизација Тајвана као кључно питање кључних избора
Оно што је у Црној Гори делимично успело, почевши од 2011. када су из тамошњих наставних програма била редукована или потпуно избачена дела српских писаца, током последње четири године одвија се на кинеском острву које САД желе да виде као потпуно независно од матичног дела Кине
Гу Јанву (1613-1682) био је кинески учењак, писац, филолог, чак и географ, родом из провинције Ђијангсу. Написао је знамениту расправу "Поштење и моралност" која је постала једно од класичних дела кинеске културе.
Иако је живео и стварао у првим годинама владавине династије Ћинг, која је била манџурског порекла, Гу Јанву никада није прихватио њену власт. Остао је лојалан старој династији Минг, покушавајући да докучи узроке њене пропасти.
Његово дело постало је филозофски темељ политичког покрета који је у 19. веку покушао да споји западна учења са кинеском традицијом, тражећи емпиријске корене за тако нешто унутар изворног конфучијанизма. Отуда је име Гу Јанвуа незаобилазно у разумевању и сагледавању савременог кинеског националног идентитета.
Елиминација кинеског "Његоша"
Пре четири године, влада Тајвана, под контролом Демократске прогресивне партије која се залаже за независност овог острва, решила је да из локалног образовног система уклони значајан број дела класичних кинеских стваралаца. Поштење и моралност у процесу синтетичког наметања новог националног идентитета нису пожељна начела, па је поменуто дело Гу Јанвуа избачено међу првима.
Према изворима који припадају властима острва, учешће дела кинеских класика у тамошњој ђачкој лектири сведено је на око 35, у неким сегментима највише до 45 одсто.
Док критичари ових промена сматрају да је начињена грешка, зато што дела класичне кинеске књижевности играју виталну улогу у обликовању вредности и карактера ученика, поборници новог тајванског националног идентитета тврде да класична дела у "модерном" друштву не дају пожељне одговоре.
За садашње тајванске власти, наиме, кинески је само један од "тајванских језика" који се говоре на острву.
Баш као у Црној Гори
Нама је овај сценарио одлично познат.
Оно што је у Црној Гори делимично успело, почевши од 2011. када су из тамошњих наставних програма била редукована или потпуно избачена дела српских писаца, а српски постао тек један од тамошњих језика, управо се одвија на кинеском острву које САД желе да виде као потпуно независно од матичног дела Кине.
И у црногорском и у тајванском случају геополитички рукопис је истоветан.
Због тога је 4. децембра 2023. наставница Ој Куеј-чи, која предаје кинеску књижевност у једној од средњих школа у Тајпеју, одржала конференцију за novinare, подсетивши да смернице тамошњег министарства просвете из 2019. године, на основу којих су избачена дела кинеских класика, више не омогућавају ученицима да уче о патриотизму и властитом интегритету, истакавши да реформа образовања на острву, вођена принципом десинизације, гура и наставнике и ученике у "мрачни образовни понор".
У сусрет изборима
Конференција за медије наставнице Ој Куеј-чи одјекнула је широм Тајвана, али и матичног дела Кине. Разлог томе су непосредни председнички избори на острву, осми по реду, који ће бити одржани 13. јануара.
Ови избори могли би да буду веома важни у погледу изгледа проамеричких снага да на острву заокруже нови тајвански национални идентитет и наставе да користе ово острво, попут кинеске Ахилове пете, за даље притиске на Пекинг.
Амерички интерес на Тајвану је јасан. Само за време мандата Џозефа Бајдена, према већини извора, САД су продале Тајвану наоружање у вредности од око четири милијарде долара. Посредством сепаратистичких снага, оличених у Демократској прогресивној партији, на Кину се непрекидно врши безбедносни притисак. Ствари се у западном медијском наративу о одбрани постављају као да је Тајван америчко острво надомак Калиформније или Флориде, а не кинеско острво надомак матичног дела Кине.
У овом тренутку, предизборна истраживања дају двојици главних кандидата подједнаке шансе. То су Хоу Ју-иху из партије Куоминтанг, и Лај Чинх-те који у јавности, скоројевићки, користи и своје западњачко име – Вилијам Лај, из Демократске прогресивне партије.
Док се Деморатска прогресивна партија залаже за потпуну независност Тајвана и што тешње односе острва са САД, патриоте из националистичке партије Куоминтанг не доводе у питање постојање једне Кине и острва Тајван као њеног дела.
Превагу на изборима, уколико дође до њиховог другог круга, могле би да однесу присталице трећег кандидата, Ко Венђеа из Тајванске народне партије чији је идеолошки програм, барем што се односа према држави тиче, ближи партији Куоминтанга него тајванским сецесионистима окупљеним у Демократској прогресивној партији.
Како ће гласати Тајванци из матичног дела Кине
Други фактор који би могао знатно да утиче на изборе на Тајвану јесу Тајванци који живе и раде у матичном делу Кине. Њих, према различитим изворима, има између 1,2 и два милиона, од укупно нешто мање од 24 милиона становника острва.
Тајванци који живе и раде у матичном делу земље углавном су присталице партије Куоминтанг и на изборима ће подржати концепт једне Кине.
Аутор ових редова боравио је у Кини када су успостављени први свакодневни авионски летови између Тајвана и матичног дела Кине, у јесен 2008. године. Од 2003. наовамо, најпре су били успостављени чартер летови између острва и матичног дела земље током прославе Кинеске нове године. Касније је овај аранжман проширен на остале значајне кинеске празнике: Фестивал средине јесени, Фестивал змајевих чамаца и задушнице (Ћингминг), па на викенде, да би од новембра 2008. сви могли директно да путују у матични део земље свакодневним летовима.
Хангџоу је новембра 2008. био пун младих, знатижељних и радосних лица са Тајвана која нису крила одушевљење што су, коначно, у прилици да путују у матични део своје земље.
Сада су на политичкој сцени снаге које младим Тајванцима желе да продају причу како је одрицање од изворног идентитета цена њиховог напретка.
Острво Тајван је, природно, разменом у области културе, економије, спорта и других области природно нагињало свом матичном делу. Размена матичног дела земље са острвом Тајван одавно је премашила 200 милијарди долара, а компаније са Тајвана су међу највећим улагачима у кинеску привреду. Показало се да је стварност најјачи аргумент кинеске владе када је питање острва Тајван посреди, али се исто тако показало и да кинески противници не седе скрштених руку, креирајући на острву нови национални идентитет.
Шта свет добија, а шта губи?
Уколико на предстојећим председничким изборима на Тајвану превладају конструктивне снаге кинеског националног јединства, које се залажу за свеобухватно разумевање и сарадњу са матичним делом земље према разумном принципу "једна земља два система", свет ће начинити корак ка миру и стабилности.
У супротном, уколико победом кандидата Демократске прогресивне партије сецесионистичке снаге на Тајвану добију крила, можемо очекивати појачане америчке испоруке оружја острву и даље провоцирање Кине да прибегне последњим средствима у одбрани властитог суверенитета, што може бити увод у светску кризу разорнију него што је садашњи прокси сукоб НАТО савеза са Русијом или рат у Гази.
Баш као у случај јужне српске покрајине, САД у случају Тајвана хладнокрвно изврдавају међународно право, своје обавезе и документе којима су признале постојање једне Кине.
Након што је Запад протеклих деценија покушао да дестабилизује Кину подстичући тероризам радикалних исламистичких група међу Ујгурима и протесте у Хонг Конгу, у чему није имао коначног успеха, Тајван је можда последња карта на коју може да одигра, како би испровоцирао Пекинг и кризу у Азији.
Отуда, 13. јануар није важан само за Кину и југоисток Азије, већ за цео све климавији свет.
Или, како је својевремено написао Гу Јанву, свако је одговоран за судбину света, у смислу да се успон и пад нације тиче свих, та да свако носи одговорност за просперитет друштва ком припада.
