Узлет савремене кинеске аутомобилске индустрије – европска прилика за Србију

Упркос текућем гунђању бирократа у Бриселу у вези са увозом електромобила из Кине, један од кинеских гиганата аутомобилске индустрије отвориће догодине производни погон у Сегедину, у који ће у старту уложити пола милијарде евра. Србија би, по природи ствари, могла да се наметне као европски партнер некој од долазећих кинеских аутомобилских компанија нове генерације, како би генерисала још значајнији број радних места и начинила корак у одвајању од "шрафцигер" концепта свог развоја
Узлет савремене кинеске аутомобилске индустрије – европска прилика за СрбијуGetty © Christopher Furlong

У пролеће прошле године наговестио сам неминовни долазак савремених и квалитетних кинеских аутомобила најновије генерације на европска тржишта. Нисам пророк, ни прогнозер. Следио сам само на најбаналнији начин своје чуло вида.

Тада сам, први пут после пандемије вируса корона, посетио Пекинг и Сијан. Био сам импресиониран бројем зелених регистрационих таблица на тамошњим аутомобилима, које означавају електрична или хибридна возила.

Кина, очигледно, чак ни за време пандемије, није губила драгоцено време. За свега неколико година, структура возила у саобраћају у Кини значајно је измењена у корист модела нове генерације. Простим увидом у стање возила на тамошњим улицама, лако је утврдити да је Кина начинила нови, важан технолошки искорак.

Кинеску привреду сада покрећу аутомобили

Након што је заузела прво место у производњи рачунара и мобилних телефона (притом не мислим само на кинеске моделе, већ и на остале који се у Кини масовно производе), у шта је својевремено мало ко веровао, Кина је сада светски лидер и у производњи, те продаји аутомобила, а нарочито путничких возила најновије генерације.

Аутомобилска индустрија у тој земљи управо преузима улогу кључног мотора националног економског развоја.

Моја импресија с пролећа прошле године показала се као веродостојна крајем 2023. када је статистика неумитно саопштила да је у Кини произведено и продато, у земљи и широм света, тридесетак милиона аутомобила.

Већ у септембру, Европска комисија покренула је истрагу чији је циљ увођење казнених тарифа на увоз хибридних и електричних аутомобила из Кине.

Иако на први поглед, у геополитичком смислу, изгледа као толико пута до сада виђена црно-бела слика на релацији Запад – Исток, ова истрага, коју је обзнанила Урсула фон дер Лајен лично, требало би, приде, да обухвати америчке и европске компаније које аутомобиле производе у самој Кини, а извозе их одатле у Европску унију.

Решење је у подизању европске конкурентности

Најављен је, чак, одлазак истражитеља Европске комисије у Кину. Циљ је да на лицу места буду проверене сумње да Пекинг на недозвољен начин субвенционише производњу електромобила.

Брисел ће на безброј бирократских начина покушати да успори или одложи долазак кинеских аутомобила нове генерације у Европску унију, али то је, у основи, јалов посао. Ствар је у сада већ хроничној бољци европске економије: неконкурентности.

Неспособност Европске уније да се носи са Кином тешко да ће на дуги рок бити решена пеналима, тарифама, царинама и изолационистичким мерама. Пре ће бити да европско решење овог "проблема" лежи у промени европског приступа и јачању европске конкурентности, што подразумева и приступ енергентима по нормалним ценама.

У основи, Кинези су у области аутомобилске индустрије одиграли као својевремено са супербрзим возовима, мобилним телефонима и другим електронским производима. Најпре су закључили средњорочне уговоре о заједничком улагању са великим светским играчима, уз унапред наведену и потпуно транспарентну клаузулу да након одређеног, не тако дугог времена, на њих прелазе технолошка права, али и право да их Кинези развијају даље.

Ево како то изгледа.

Аутор ових редова у новембру је боравио у компанији ГАК у Гуангџоу. Тамо сам имао прилику да видим најновије кинеске моделе електромобила, укључујући и неке од модела који ће се тек појавити нa тржишту и неке сасвим футуристичке моделе.

Али, ствар више није у мом приватном и, ако хоћете, новинарском утиску, који је одиграо своју улогу на улицама Пекинга и Сијана, слутећи да ће аутомобили какве сам видео убрзо стићи до Европе. Ствар је у узаврелој динамици кинеске аутомобилске индустрије.

Кинески модели преузимају примат

Лист "Чајна дејли", наиме, објавио је да је лане настављен тренд продаје савремених возила домаћих произвођача, док се брендови заједничких предузећа основаних у форми заједничких улагања суочавају са падом продаје или чак обустављaњем производње.

Баш некако у време мог боравка у Гуангџоу, новембра прошле године, јапанска компанија "Мицубиши моторс" саопштила је да ће, сагласно раније потписаним уговорима, прекинути локалну производњу возила марке "Мицубиши" у Кини и пренети свој удео у заједничком предузећу на свог кинеског партнера. Након што се процес реструктурирања заврши, "ГАК Мицубишијеви" производни капацитети биће пренети на фирму "ГАК Аион".

О каквим се бројкама и износима ту ради? Илустрације ради, вреди навести податак да је "ГАК Аион" 3. јула прошле године произвео 20-милионити примерак аутомобила нове генерације на електро погон.

У Кини је у току размах аутомобилске производње невероватнiх размера.

У производњу аутомобила најновије генерације тамо су се већ укључиле компаније попут "Хуавеја" или "Сјаомија", а посебне планове на тамошњем тржишту има и "Мерцедес-Бенц" у чијем је власништву је, не тако давно, како јављају светски медији, повећан кинески удео.

Успостављена су у међувремену и нова партнерства између страних и кинеских брендова. "Фолксваген" је, јула прошле године, постигао договор о куповини 4,99 одсто удела у кинеском стартупу за електрична возила "Икспенг" и заједничком развоју два модела електричних возила намењених кинеском тржишту.

Оваквих примера има доста на тржишту које је лане произвело и продало тридесетак милиона возила.

Кинези долазе у Сегедин

Али, прича о развоју кинеских аутомобила најновије генерације, дакле електромобила и хибридних возила, не задржава се само у Кини. Кинези гаје озбиљне намере да део своје производње разгранају по свету, дакле и по Европској унији, избегавајући на тај начин европске бирократске замке.

Највећи кинески произвођач електромобила "BYD" догодине ће у Сегедину, на пример, отворити фабрику у коју ће уложити око пола милијарде евра.

Прве две хале фабрике биће изграђене у индустријском парку у овом пограничном граду на површини од око 300 хектара, поред магистралног пута.

Мађарски медији, као што је "Вилаггоздошаг", наводе да су Сегединци срећни, док за то време Европска унија ислеђује кинеске произвођаче електричних аутомобила.

Са своје стране, мађарска влада требало би да уложи од 122 до 125 милиона евра у инфраструктуру и одобри државну помоћ чији ће износ бити објављен када га одобри Европска комисија.

Цео производни процес биће обављан у Сегедину, осим производње батерија и хемијских активности.

Мештани које је интервјуисала Телевизија Сегедин задовољни су инвестицијом, а већина њих истакла је као веома важно отварање нових радних места.

Србија би, по природи ствари, могла да се наметне као европски партнер некој од долазећих кинеских аутомобилских компанија нове генерације, како би генерисала још значајнији број радних места и начинила корак у одвајању од "шрафцигер" концепта свог развоја, те до краја одиграла значајну улогу европског пристана или моста за инвестиције које долазе из Азије, односно Кине.

Колико год Европска унија мазохистички желела да њена економија плаћа скупље енергенте и колико год покушавала да се бирократски и политички дистанцира од својих евроазијских партнера, на које је природно упућена векторима размене, улагања, сарадње и друштвених кретања, културе и историје, стварни живот ће је демантовати у томе, из дана у дан, из године у годину, све док ова не додирне горку тачку бесмисла негације сопствених принципа и интереса.

image