Јуанјанг, или: Србија има евроазијску алтернативу

Није се патка са пачићима баш случајно прошетала црвеним тепихом, током церемоније свечаног дочека Си Ђинпинга испред Палате "Србија".

Без обзира да ли је посреди режија протокола, или пак заиста пука случајност, јуанјанг, односно мандаринска патка, којој би ова наша, са црвеног тепиха, требало да буде симболичка "рођака" у животињском царству, у кинеској култури сматра се симболом партнерске верности, среће, благостања и успеха.

Кинези је на неки начин доживљавају као и птицу феникс, јер се, слично кинеском изразу за птицу феникс (фенг – мужјак; хуанг – женка), може читати као јуан – мужјак и јанг – женка, што у збиру чини верност, поменуту срећу, благостање и успех.

Патка, дакле, симболизује све оно што Београд и Пекинг желе да и даље краси њихову из деценије у деценију све плоднију сарадњу у области економије, политичких веза и културе, а Београд је, изгледа, данас пронашао елегантан начин да свету дискретно поручи да ће остати веран досадашњој сарадњи са Пекингом.

Кина у међународне односе жели да унесе хуманистички дух

Посета Си Ђинпинга Београду, која није само протоколарна и практична већ је и симболичка, отвара, заправо, ново поглавље у нашој општој политичкој збиљи.

Кинески председник није случајно, у ауторском тексту објављеном у дневном листу "Политика", написао да биљке цветају онда када се лето ближи.

Ту поруку можемо разумети као поруку да се целом свету ближи ново раздобље, коме конфучијанска Кина жели да удахне неопходну хуманистичку димензију и нови хуманистички дух, применом сада већ добро познатих и чувених пет принципа мирне коегзистенције, те низом накнадних глобалних иницијатива које, тихо попут воде, ипак роне брег (гео)политике згртања (нео)колонијалног богатства разарањима, завадама народа и њиховим сукобима.

Пруга је највећа кинеска, а "Бондстил" америчка инвестиција

Однос Пекинга према државама Африке, Централне и Југоисточне Азије, које су, упркос прогнозама и надама Колективног запада о избијању регионалних сукоба, у међувремену, у збиру, постале најзначајнији економски партнери Кине, као што је и Кина постала најзначајнији партнер њима, те измирење Саудијске Арабије и Ирана, сведочи о новом духу у области међународних односа који би једном требало, коначно, да запљусне и Балкан, на шта чекамо деценијама.

Највећа кинеска инвестиција на Балкану је изградња нове пруге Београд – Нови Сад – Суботица, а америчка изградња и одржавање војне базе "Бондстил".

У тој чињеници садржана је сва суштина нашег новог геополитичког положаја, али и питање: који нам је од ова два симболичка и животна елемента ближи?

Уколико смо заиста слободни, и уколико заиста сачувамо истински демократски капацитет да самостално одлучујемо о својој судбини, увидећемо да, у ствари, дугорочно више нисмо осуђени на даље распарчавање територије, уцене и притиске Колективног запада, већ да је питање времена када би питање сарадње на Балкану, уколико балкански народи међусобно одиграју паметније, могло да буде актуелизовано науштрб индукованих подела и сукоба.

Узалуд нам је свака будућност, уколико нас неко заиста убеди да је она неопозиво одређена уверењем да можемо постојати једино као периферна биолошка компонента економске, политичке и војне експлоатације, те да је идеја обострано корисне сарадње и међусобног поштовања пука утопија.

У том кључу треба читати посету Си Ђинпинга Београду и његове речи из ауторског текста, објављеног уочи његове посете:

"Треба да доследно играмо узорну улогу у унапређењу правде и правичности. Као челични пријатељи и чувари светског мира, Кина и Србија имају сличне ставове о многим важним међународним и регионалним питањима. Суочавајући се с међународном ситуацијом испреплетеном променама и турбуленцијама, треба да континуирано јачамо координацију у међународним организацијама као што су Уједињене нације и друге, да се заједно залажемо за равноправан и уређен мултиполарни свет и универзално корисну и инклузивну економску глобализацију, заједно практикујемо прави мултилатерализам, као и да се посвећујемо очувању светског мира и стабилности и међународне правде и правичности."

Београд је прекретница кинеске политике

Управо је Београд, односно бомбардовање кинеске амбасаде у нашем главном граду 1999. године, најзначајнија преломна тачка, у којој је Кина напрасно схватила да више нема геополитичког времена, уколико не жели да суштински поново доживи оно што је доживела током 19. и у првој половини 20. века, када су је западне силе заједно са Јапаном разориле и експлоатисале на најбестидније начине.

Кинески културни центар, подигнут на месту свирепог злочина и разарања, представља симболички одговор НР Кине упућен не само САД, већ целом свету: култура, знање и духовност су једини одговори на злочин.

Ова околност, односно чињеница да је Си Ђинпинг у Београд дошао тачно на 25. годишњицу злочина који је трајно променио кинески однос према геополитичкој стварности, његову посету кристалише у јасну поруку и даје јој специфичну тежину.

За Србију, Сијева посета значи да она има евроазијску алтернативу која не мора да буде опречна нашем европском избору, уколико је тај избор заиста европски.