Турнеја четири пијаце
Да човек у току једног преподнева обиђе три пијаце, то ми је можда и прихватљиво, мада ми је и то сумњиво, али четири пијаце, то ми већ делује као силовање, као да неко форсира љубав према пијацама, па онда претерује
Мислио сам се на шта ли ми личи наша турнеја, и ево сад не могу да сетим друге речи а да није турнеја, а волео бих, жудим да се сетим неке друге речи, али не иде ми, једина реч која ми бљешти у свести је баш та – турнеја.
Некако ми је пало на памет да нашу новогодишњу београдску пијачну турнеју повежем са новогдишњом турнејом четири скакаонице. Није ми одмах пало на памет, требало ми је неколико дана да се сетим те паралеле. Одмах ми је било јасно да је необично то што сам у једном дану био баш на четири пијаце.
Да човек у току једног преподнева обиђе три пијаце, то ми је можда и прихватљиво, мада ми је и то сумњиво, али четири пијаце, то ми већ делује као силовање, као да неко форсира љубав према пијацама, па онда претерује.
Склон сам да ево одмах осудим свакога ко се у року од два сата појави на четири пијаце. Тешко је то разумети, тешко је ево ако ћемо да стварно размислимо о тој ситуацији, тешко је замислити разумног човека који ће се наћи на толико пијаца за тако кратко време.
Свако има своју пијацу. Свако кога занима пијаца воли своју пијацу. Свако ко воли на пијаци да купује има своју Наду са Цветка која има скоро као италијански гуанћале, има Веру с Каленића с пилићима без антибиотика, има плавушу с Ђерма која седи мирно поред најбоље стомачне сланине на свету. То је она плавуша која не рекламира ништа, не би ти она рекла да сланина није жилава ни да јој живот зависи од тога, а сланина није жилава, истопиће ти се у устима, није ни кувана, ни барена, није третирана врућом паром, није, просто није, само је добро осушена, и не зове се панцета, зове се сланина и има цену која јој пристаје само уз ту њену умирућу пијацу, а из излога прича своју причу свакоме ко причу сланине уме да чује.
А које су то четири скакаонице? Да ли се сећате? Ја се не сећам. Увек могу да сетим Гармишпартенкирхена, Инсбрука и Обертдорфа. И увек ми фали четврта скакаонице, и увек је нађем на нету – Бишофшофен. Ево сад да вам кажем – мене сва та места асоцирају на кобасице. Иде ми вода на уста кад се изговори име било ког од тих места. Не знам ни да ли су сва у Аустрији или има неко које је у Немачкој. Свакако тамо пада снег, увек. Та су ми места митска, као што ми је, нас пример, Баден Баден митско место. То су она места која не постоје, док не стигнеш у њих. У Беден Бадену сам био, мртав хладан, башкарио сам се тамо, и поверовао сам му.
Али тих места реално нема, она постоје само око Нове године, измисле их за турнеју четири скакаонице. Ево реците, да вам неко каже да сви ти кирхени не постоје, поверовали бисте му, шта бисте друго, осим ако нисте били тамо.
А како се нама десила турнеја четири пијаце? Тешко, али десило се. Прво и прво, то уопште није било у плану да тако испадне. Сели смо јутрос око три јаја на око, што нам је био доручак, и договарали смо се где ћемо шта да купимо пре него што кренемо у Скопље. То је деловало као лак задатак, али само је деловало.
Ванилице су на Каленићу, код Ивана, Македонца, у Мутаповој. Месо је код Банета и браће, на Палилулској пијаци, у црној месари преко пута. Џем од кајсије је на Бајлонијевој пијаци, а гирице, гирице су на свакој пијаци, али само на једној су довољно велике и довољно мале, таман колико треба уваљане у брашно, таман пржене, таман за свако непце, таман такве да не смеју да се купују нигде другде него само тамо, на Ђерму, сјајне као дукати, дебеле и танке, споља хрскаве, а изнутра меке и нежне као прва јутарња роса.
Много је, ево на пример чак и мени, тешко да нађем разлоге за отићи на четири пијаце истог дана. Сви ови разлози које сам вам набројао – добри су, одлични су, то је чист београдски резон, где је добро – ту купујеш, али драги моји, треба се паркирати, или ићи трамвајем или аутобусом, треба се потрудити. На крају крајева, кад би нам неко тамо све то што нам је потребно делио бесплатно, то би била добра прича. А овако? Овако нам остаје, бар мени, да правим турнеју преко четири пијаце, да се тамо на свакој смејем, да уживам, да ми је лепо и кад није, јер тамо се још увек живи, на тим пијацама, свако има своје уточиште, неко седи мирно а неко галами, али сви смо тамо, мирни и покорни, наплаћујемо и плаћамо, глумимо и гледамо, и сви знамо – ко данас није био – пропустио је све.
