Мистерија и контроверзе: Осамдесет година од (најпознатијег) атентата на Хитлера
Био је то изнуђени и грозничави покушај личности које су годинама представљале симболе и снажан ослонац нацистичке власти да се, у последњи час, спаси што се спасти могло жртвовањем Хитлера за (евентуални) спас Немачке од неумитног пораза
Издајник или херој? У случају Клауса Шенка фон Штауфенберга било је потребно много времена за "превођење" из националног издајника у национални (завереничког) симбол отпора Хитлеру и неупитног националног хероја.
Временски дуг период мистерија и контроверзи које прате најинтригантнији догађај из Другог светског рата – најпознатији, иако неуспели, атентат на Адолфа Хитлера 20. јула 1944. године – ни после осам деценија није окончан.
И данас, наиме, уз оно што је већ постало неспорно – да је у питању био (самоубилачки) храбар чин (закаснелог) отпора фиреру – трају спорења око праве природе тог чина и стварних намера пучиста. А реч је о високим официрима, дипломатама и политичарима с аристократским коренима, који су, сви одреда, дуго, предуго били опчињени Хитлером и нацизмом.
Радикалан заокрет
Чињеница да поодавно, од кад је, радикално и хируршки, из политичких потреба пресечена прича и фама о њиховој издаји, велики број улица, школа и касарни носи имена пучиста, најчешће и највише (непосредног) атентатора Штауфенберга (а сваког 20. јула на државним установама истичу државне заставе, и тог дана полажу заклетве регрути Бундесвера) није "успела" да отклони и уклони све наслаге митова, мистерија и контроверзи које прате овај догађај. Он за данашњу Немачку и Немце има вредност посебног, изузетног (вредносног) симбола.
О томе сведочи податак да се, несустало, објављују нове биографије пучиста, публицистичке књиге и историјске студије, с новим виђењима догађаја и главних актера који су учествовали у њему.
Приметно је, међутим, да што временска и историјска дистанца бива већа, јењава идеализација пучиста. А реч је о широком кругу личности разних профила и позиција. Највише с високим војним чиновима, од пуковника (гроф Штауфенберг био је пуковник, с највећим одликовањима за показану храброст) до генерала.
Жртвовање Фирера за спас Немачке
У тој нијансираној промени бива све уочљивији глас да је у питању био изнуђени и грозничави покушај личности које су годинама представљале симболе и снажан ослонац нацистичке власти да се, у последњи час, спаси што се, веровали су, спасти могло жртвовањем Хитлера за (евентуални) спас Немачке од неумитног пораза и катастрофе: савезници су се већ искрцали у Нормандији а незаустављива Црвена армија приближавала Берлину!
Иницијатор пуча, с великим угледом и утицајем у Вермахту, засипан наглашеном Фиреровом пажњом и уважавањем, унео је 20. јула 1944. године, у Хитлеров главни штаб "Вучју јазбину" (данас је то територија Пољске), на ургентно саветовање војних команданата, неометано темпирну бомбу.
Спустио је торбу с бомбом разорне моћи испод стола, наспрам Хитлера. Напустио је просторију после договореног телефонског позива. Сео у авион и вратио се у Берлин, дубоко уверен да је све учинио како треба.
Одмах је дао наредбу да се активира "Операција Валкира". Ратни план Вермахта за случај побуне и устанка, сада је требало да буде план пучиста. Грозничаво се телефонирало. Слате су наредбе у командна места официра упознатих са пучистичким намерама.
Уместо убиства, огреботине
Бомба је заиста експлодирала. Из дима, шута и развалина дворане у "Вучјој јазбини" Фирер је извучен избезумљен, али жив. Само лако повређен. Огреботине. Како је то могло да се догоди? Један од генерала је, наводно, гурнуо ногом торбу с бомбом, сметала му је, даље од Хитлера. Уз то: прозори дворане су, због велике, јулске жеге били широм отворени, чиме је ублажена индиректна снага експлозије.
Вест је, наравно, брзо стигла до Берлина. И до Гебелса. Шеф нацистичке пропаганде тражио је да се Хитлер промптно огласи, посредством радија. Он је то учинио. Искористио је прилику да поново говори о својој месијанској мисији и Богу који му је и овога пута био наклоњен.
О томе је говорио и Мусолинију, док му је показивао развалине командног бункера, одакле је извукао живу главу.
Ликвидација пучиста
Затеченим и збуњеним пучистима, у хаотичној ситуацији која је настала (неки од њих су се брзо пребацили "на другу страну", иако једном броју ни то није помогло) сати су били одбројани.
У немилосрдној одмазди, и по кратком поступку, још у току вечери ликвидиран је атентатор Штауфенберг и неколицина његових најближих сарадника. Круг је проширен. За кратко време стрељано је више од двеста учесника у завери, која очигледно није најбоље организована.
Пучисти су годинама после рата у Западној Немачкој (Источна, Немачка Демократска Република их је, из политичких разлога, брзо "пригрлила") носили стигму издајника. Трећи рајх је поражен, али не и нацизам: у влади Конрада Аденауера било је (још) доста личности с богатом и престижном нацистичком биографијом и каријером. Још нико није хтео да чује за Холокауст.
Интригантне теме
Слична судбина пратила је знатно дуже, практично до скорашњих времена, дезертере. Њих су дуго, предуго, држали ван закона, иако је било покушаја да се и њихово окретање леђа нацистичком злу и лудилу огласи и прогласи за чин моралне храбрости и уважавања.
Сећам се, док сам био дописник "Политике" из Бона, пре поновног уједињења, да нико није хтео да прихвати идеју о подизању и постављању споменика дезертеру. Прогањано је чак и идејно решење једног вајара – у великој табли стиропора изрезана је силуета човека, војника у бекству – које је, на камиону, и накратко, било заустављано на трговима неколико градова.
Хитлер и нацистичко време, са кратком владавином (од 1933. до слома 1945), остали су, до данас, најинтригантнија тема. Читаве библиотеке објављених књига, мноштво телевизијских серија и филмова. "Гвоздени канцелар" и творац првог рајха, ујединитељ сукобљених немачких кнежевина Ото фон Бизмарк по томе је у дубокој Хитлеровој сенци.
Хитлерова (енглеска) девојка
И једна од новијих књига о том, нацистичком времену, објављена 2022. године изазвала је, изнова, велику пажњу у Немачкој. Реч је о веома сериозној ауторки Лори Јунг (професорка на Јејлу, саветница у Уједињеним нацијама) која је, очигледно из маркетиншких разлога, насловила књигу "Хитлерова девојка: британска аристократија и Трећи рајх у предвечерју Другог светског рата".
Иако је акценат књиге на другом делу наслова – британској аристократији чији су високи представници, све до краљевске куће, једно време били опчињени фашизмом у Италији и нацизмом у Немачкој – први део наслова, онај о Хитлеровој девојци, привлачио је посебну пажњу и изазивао наглашену знатижељу.
Реч је, иначе, о извесној Јурити Митфорд. Рођена у Канади у аристократској породици Редесдејл, која се преселила у Енглеску. И била наклоњена екстремној британској десници. Она сама опчињена – Хитлером.
Да би га видела и срела, преселила се у Немачку, у један девојачки интернат. И виђали су се, кажу, више од стотину пута. Из те везе рођено је, опет наводно, ванбрачно Хитлерово дете. Вратила се у Енглеску 1939. године и нико је, иако је Велика Британија ушла у рат с Немачком, није "узнемиравао" због њене везе с Фирером.
Ауторка Лорен Јунг потврђује у књизи оно што се и раније знало, али сада са много нових детаља и чињеница, о везама британске аристократије с фашизмом и нацизмом. "Присетила" се, поред осталог, једног видео-снимка из 1933. на којем се види како, тада девојчица, будућа краљица Елизабета Друга, на наговор стрица, краља Едварда Осмог, диже ручицу на нацистички поздрав.
Поред других звучних имена и титула, ауторка спомиње и случај с Винстоном Черчилом: после посете (Мусолинијевој) Италији хвалио је "фашизам као противотров руском отрову".
И о самом (неуспелом) атентату на Хитлера 20. јула 1944. много је, иначе, писано. Тој теми нису одолели ни филмски ствараоци. Филм Брајана Сингера "Операција Валкира", с Томом Крузом у главној улози (атентатор Штауфенберг) из 2008. имао је огромну гледаност и исто тако – огромну зараду…
